Šta se to drastično promenilo za deset dana pa su visoki zvaničnici Stejt department, Zapadnom Balkanu, odnosno Srbiji, poslali suprotstavljene poruke.
Samo što je ambasador SAD Kajl Skot, na otvaranju AMETEK biznis kampusa, pohvalio Srbiju za unapređenje poslovnog okruženja, spreman, kaže, da ohrabri nove američke investicije, Stejt department je to negirao. Makar tako je saopštio zvaničnik američkog ministarstva spoljnih poslova zadužen za Evropu Hojt Brajan Ji.
Ji je pred Odborom za Evropu i regionalnu bezbednosnu u američkom Senatu rekao da je Stejt department zainteresovan da američke kompanije ulažu ili posluju u zemljama zapadnog Balkana, ali da uslovi ne pogoduju investitorima koji izbegavaju rizik. On je, doduše, priznao da je u nekim zemljama, poput Srbije, bilo povećanja investicija, ali je ocenio da su u pitanju „nešto više avanturističke kompanije koje ne beže od rizika“.
Ti „avanturisti“ što vole da rizikuju u Srbiji su, po rečima Skota, do sada investirali četiri milijarde dolara i u američkim firmama koje ovde posluju zaposlile više od 17.000 radnika.
Otkud najnoviji obrt i šta je to što mi ne znamo, a zna Stejt department? Sprema li se nešto?
Komentarišući najnoviju vest, sagovornici Sputnjika kažu da je po sredi čisto politička izjava i to stare američke administracije, odnosno „duboke države“ i da to neće uticati na odlučivanje američkih firmi o investiranju na prostor Balkana, pa ni u Srbiju.
Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Sputnjik kaže da je reč isključivo o politici agresivnog pokazivanja „brige“ za nas, a sve u kontekstu dnevne politike, odnosno sukobljavanja sa ruskim interesima. On podseća da Hojt Ji pripada staroj američkoj administraciji zbog čega je, smatra on, veliko pitanje da li administracija novog predsednika stoji iza toga.
„Ja koliko vidim, generalno, iz američke politike koja se sada sprovodi, oni prosto i nemaju neku politiku prema Balkanu“, kaže Bušatlija i napominje da je upravo pod pritiskom stare administracije Crna Gora uključena u NATO.
Dodaje da nije siguran da bi nova administracija uopšte ulazila u jedan takav aranžman, ali da se sada sve što se dešava prenosi na tu sliku koja je uspela u Crnoj Gori, a to je, kako kaže, bauk Rusije.
„Evo, sada isti taj zvaničnik kvalifikuje humanitarnu bazu u Nišu kao špijunski centar. Ne vidim ko bi javno uspostavljao svoj špijunski centar i besmislena je takva izjava i Hojt Jia i Skota“, kaže Bušatlija.
Analitičar Aleksandar Raković iz Instituta za savremenu istoriju ističe da je Hojt Ji glasnogovornik najradikalnijih elemenata u Vašingtonu i „duboke države“ koja potpuno kontroliše i ovu sadašnju američku administraciju.
„Skot jednostavno nije znao za tu novu smernicu koju će isporučiti ’duboka država‘. Hojt Ji je čovek koji je i do sada vršio najveći pritisak na zemlji bivše Jugoslavije i on će nastaviti to i dalje. On je jedan protočni bojler preko kojeg ’duboka država‘ deluje na ovom prostoru, ruši vlade, postavlja nove režime“, kaže Raković za Sputnjik.
Na pitanje kako se rukovoditi prema takvim izjavama kada se ne zna šta je zvanična politika SAD, on napominje da zvanična politika prema prostoru bivše Jugoslavije još nije utvrđena i nju po inerciji vode baš ljudi koje predstavlja Hojt Brajan Ji.
„Za Trampovu administraciju naš prostor nije uopšte ni blizu prioritetima, pa se to odvija sve preko činovnika srednjeg ranga kakav je i Hojt Ji“, kaže Raković za Sputnjik.
Da li stav Stejt departmenta zaista može da se odrazi na američka ulaganja na Balkanu, pa i u Srbiji?
„Ma ne, taman posla“, odgovara Bušatlija, koji doduše kaže da Hojt Ji nije mnogo pogrešio kada je rekao da su do sada ulagale avanturističke kompanije.
„Ja ih zovem onako kako ih i oni kod kuće zovu, a to su špekulativni investitori“, dodaje on.
Objašnjavajući zašto se ne treba brinuti zbog stava Stejt departmenta, on kaže da Amerika ima još razvijen liberalni pristup ekonomiji.
„Ne može njima država da naredi da prestanu da gledaju na Srbiju, ili Balkan kao na destinaciju koja nije povoljna. Prosto, oni imaju mehanizme kojim se štite, posebnu instituciju koja osigurava investicije američkih subjekata van Amerike“, kaže ovaj stručnjak za strana ulaganja. Oni, kako objašnjava, osiguraju svoju investiciju i ako posao propadne — naplate pare.
Bušatlija, međutim, ukazuje na to da ne vidi da postoji ozbiljan interes američkih firmi da ovde posluju i dodaje da oni imaju interes isključivo ako je osigurana profitabilnost.
„Kad mi budemo imali ambijent koji dozvoljava takvu vrstu poslovanja, onda će Amerikanci dolaziti bez obzira na to šta mislili predsednik i čitava njegova administracija“, kaže Bušatlija za Sputnjik.