Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin zalaže se za dosad nepoznatu formulu, sistem u kojem bi građani Rusije prethodno informisali vlasti Ukrajine o svojoj nameri da posete tu zemlju.
Izjavu šefa ukrajinske diplomatije treba sagledavati u kontekstu učestalih izjava ukrajinskih zvaničnika o neophodnosti „zatvaranja“ granice za ruske državljane, kaže za Sputnjik Bogdan Bespaljko, član Predsedničkog saveta za međuetničke odnose.
„Za sada je nemoguće proceniti da li će vlasti u Kijevu zaista uvesti vizni režim sa Rusijom, mada lično smatram da će se to desiti u doglednoj budućnosti“, kaže Bespaljko, a na pitanje kako će Rusija da reaguje ukazuje da postoji nekoliko scenarija.
Kako precizira, jedan od njih je režim koji podrazumeva da građanin Ukrajine mora da nabavi vizu na granici ili pak recipročne mere za one koji dolaze u Rusiju da rade.
„To će biti ozbiljno opterećenje za, prema ukrajinskim izvorima, pet-šest miliona ukrajinskih gastarbajtera. Bezvizni režim sa EU, kao što je poznato, neće rešiti taj problem. Sve to bi moglo da izazove dodatnu napetost u ukrajinskom društvu“, navodi Bespaljko i dodaje da su elite u Kijevu toga svesne, ali da iz političkih razloga ipak daju zapaljive izjave o „zatvaranju granice“ sa Rusijom.
Bespaljko objašnjava i šta bi uvođenje viza značilo za radnike iz Ukrajine. Prema njegovim rečima, to podrazumeva da umesto „patenta“ za rad oni moraju da kupe radnu vizu, koju treba plaćati u celini i koja košta oko 80.000 rubalja godišnje.
„Kada je reč o patentu, on košta manje, a drugo, postoji mogućnost plaćanja u ratama, što je veoma bitno za ukrajinske gastarbajtere, koji, podsećanja radi, svake godine šalju u Ukrajinu između jedne i tri milijarde dolara“, ističe Bespaljko.
Član Odbora Državne dume za spoljnu politiku Adalbi Šagošev smatra da je inicijativa Ukrajine da se zatvori granica za građane Rusije samo ispoljavanje karikaturalne želje da se bude Evropa. Ako Rusija odgovori simetričnim merama, ako počnemo da odgovaramo na viznu histeriju Kijeva nastradaće pre svega Ukrajinci, kaže Šagošev. On postavlja pitanje šta će biti sa milionima Ukrajinaca koji se nalaze na teritoriji Rusije ako se bar na trenutak zamisli da Moskva uvede vize Ukrajini.
Vitalij Žuravljov, koordinator stručnog saveta kluba Ruski parlamentarac, kaže da predlozi Kijeva neće mnogo šta promeniti u ionako lošim odnosima Ukrajine i Rusije.
„Sve manje građana Rusije putuje u Ukrajinu. Mnogi se plaše mogućih provokacija, osim toga, sveobuhvatna kriza u rusko-ukrajinskim odnosima negativno je uticala na sve oblasti bilateralne saradnje, između ostalog humanitarnu i ekonomsku. Stoga, mere koje predlaže šef ukrajinske diplomatije neće drastično promeniti situaciju“, konstatuje Žuravljov
Prema njegovom mišljenju, bezvizni režim između Ukrajine i EU nije loš samo po sebi i može da bude protumačen kao deo procesa globalizacije, ali je problem što zvanični Kijev to koristi u propagandne svrhe, pokušava da ga prikaže kao oproštaj od „ruskog sveta“.
Inače, već prvog dana po stupanju na snagu bezviznog režima, 11. juna, granicu prema Poljskoj prešlo je preko 3.000 građana Ukrajine. Međutim, prema oceni analitičara, zbog pada životnog standarda i siromaštva veoma mali broj građana Ukrajine će moći sebi uopšte da priušti odlazak u inostranstvo, najviše 10 odsto. Pritom, bezvizni režim, bar kad je reč o Poljskoj, neće mnogo šta izmeniti, jer su i dosad Ukrajinci odlazili u Poljsku kao turisti, a završavali kao nelegalni radnici na poljskim njivama gde rade za sitne pare i po 12 sati dnevno i pod uslovima koje poljski radnik nikad ne bi prihvatio.
Vitalij Žuravljov kaže da je poznato da veliki broj Ukrajinaca, pogotovu iz zapadnog dela zemlje, ilegalno radi u evropskim zemljama.
„Nakon ukidanja viza oni će i dalje raditi ilegalno u nekim poljoprivrednim domaćinstvima. Viza nije potrebna za boravak do 90 dana i to su idealni uslovi za rad ’u smenama‘. Ekonomska situacija u Ukrajini je i dalje komplikovana, zato smatram da većina Ukrajinaca koji sada idu u Evropu bez viza, čini to kako bi zaradili novac, to jest idu ’trbuhom za kruhom‘, a ne zbog turističkih atrakcija“, zaključuje Žuravljov.
