Očekuje se da će inicijativu „jastrebova“ iz „Narodnog fronta“ podržati i poslanici iz redova „Bloka Petra Porošenka“. Mada, ima i onih koji su protiv toga, recimo „Opoblok“, koji smatra da takva inicijativa nije ništa drugo do samopromocija i pokušaj vlade da izbegne odogovornost za ekonomske gubitke.
Postoje dve opcije — „blaža“, koja podrazumeva da se izdvajanje vize ruskim građanima naplaćuje na graničnom prelasku, i druga „oštrija“ opcija, koja predviđa izdavanje viza u konzulatima Ukrajine.
Kijev verovatno planira da na taj način zaradi od viza, ali nije jasno da li se uzimaju u obzir eventualni gubici u slučaju da Rusija uvede recipročne mere. Na to da takva mogućnost postoji, ukazao je i prvi zamenik šefa Odbora za međunarodne odnose ruskog Saveta federacije (Gornji dom ruskog Parlamenta) Vladimir Džabarov.
Komentarišući inicijativu ukrajinskih političara, politikolog Aleksandar Dudčak za Sputnjik kaže da Ukrajina čini sve kako njeni građani ne bi dobijali nikakve informacije iz Rusije, jer bi u tom slučaju zvaničnom Kijevu bilo lakše da „priča nebuloze da su Rusi gladni i da jedu ježeve, jer tobože nemaju šta da jedu“.
„Nažalost, uvođenje viza bi imalo ekonomske posledice, koje bi osetili pre svega obični građani Ukrajine. Kada je reč o zemljama u koje su Ukrajinci otišli trbuhom za kruhom, Rusija je prvak sveta. U Rusiji trenutno radi do tri miliona Ukrajinaca, koji šalju kući više od milijarde dolara, a to su podaci iz 2016. godine“, kaže on.
Poslanik krimskog parlamenta Vladislav Ganžara smatra da će eventualno uvođenje viza građanima Rusije negativno uticati na rejting aktuelnog predsednika Ukrajine, kao i vlade u Kijevu.
„Uvođenje viza bi srušilo njihov rejting, mada je i bez ovakvih poteza njihova popularnost sada na istorijskom minimumu“, kaže on za Sputnjik.
„Do novog ’Majdana‘ neće doći, ali takva odluka će sigurno dovesti do još dubljih podela u društvu. Zvanični Kijev iz svih snaga pokušava da potpuno uništi odnose sa Moskvom, štaviše, da uništi odnose između dva naroda, istorijske, porodične veze i da napravi od Ukrajine ’antiruski projekat‘, baš kao što je to zamišljeno pre tri i po godine. Što se Rusije tiče, uvođenje viza će se odraziti isključivo na tržište rada. Ima više nego dovoljno radnika iz bivših sovjetskih republika, koji bi rado zauzeli mesto Ukrajinaca, koji su trenutno i te kako prisutni na ruskom tržištu rada“, ističe Ganžara.
Analitičari se slažu da ukoliko Ukrajina uvede vize a Rusija odgovori recipročnim merama, to svejedno neće uticati na odluku Ukrajinaca da traže posao u Rusiji i da ostanu u toj zemlji, na legalan ili na nelegalan način. Jednostavno, famozni „bezvizni režim“ sa EU, kojim se Kijev hvali na sva usta, predviđa da Ukrajinci sa biometrijskim pasošima mogu turistički da borave u EU do 90 dana, ali nije im dozvoljeno da rade.
Još jedan problem sa kojim bi se suočila Ukrajina jeste status Krima, koji Ukrajina i dalje smatra delom svoje teritorije. „Da li treba da uvedemo vize stanovnicima poluostrva, ako su oni koji tamo žive već dobili ruske pasoše, a prema našim zakonima i dalju ostaju državljani Ukrajine. Niko nema odgovor na to pitanje“, navode „Vesti Ukrajine“ mišljenje politikologa Ruslana Bortnika.
Ukrajinski parlament je inače još u jesen 2016. godine predlagao da se ruskim građanima uvedu vize, ali tada ta inicijativa nije dobila neophodnu podršku.
