„Bivšu Jugoslaviju vidim kao zonu zamrznutog konflikta. Imaćete susrete i razgovore, ali se ništa neće promeniti dokle god se ne uvidi u kojoj meri razjedinjenost Južnih Slovena utiče na svakodnevni život. Čak i tokom Hladnog rata ovo je u Istočnom bloku bilo najbolje mesto za život, pa nema razloga zašto to ponovo ne bi bilo. Jedna od stvari koju treba da prestanete da radite jeste da razmišljate o tome da EU, SAD i druge strane sile dolaze ovde u ulozi posrednika. Treba sami da rešavate stvari, jer to mogu samo zemlje bivše Jugoslavije“, izjavio je za Sputnjik Fridman.
Albanski političari sa Kosova, naročito Ramuš Haradinaj, nisu prestali da misle na EU i SAD. Štaviše, on je predložio da se Sjedinjene Države uključe u dijalog u Briselu. Zašto onda ne bismo uključili i Rusiju?
— Ne vidim nikakvu prednost uključivanja SAD u ovo pitanje. To nije pitanje koje Sjedinjene Države mogu da reše, one nemaju šta da ponude. Koja je prednost vođenja dijaloga sa zemljom koja nije ovde, koja nije uključena? Jedini dijalog je između dve strane koje razgovaraju. Kada svaka strana predloži posrednika, to čine jer misle da će on biti bliži njihovim pozicijama ili da će im pomoći. Mislim da je jedna od lekcija koje smo naučili počevši od odredbi Dejtonskog sporazuma, pa i tokom kampanje bombardovanja, da su naši interesi ograničeni i da ne možemo naterati da se pomire zemlje koje to ne žele. Mislim da je velika greška to što Evropljani konstantno ovde dolaze i pokušavaju da kreiraju rešenje kada ga nema.
Pomenuli ste bombardovanje Jugoslavije. Eksperimenti Zapada u ovom regionu koji su doveli do ratova nisu doveli i do pomirenja. Ko je za to odgovoran?
— Jugosloveni.
Zaista?
— Naravno. Ovo je njihova zemlja. Oni su morali da nastave da žive u određenim okvirima civilizovanog ponašanja, ali još je važnija odgovornost regiona koji treba da se pobrine za svoju decu. Kada se oslanjate na strane sile, ne možete da predvidite njihove postupke. Mislim da je bombardovanje bilo greška Sjedinjenih Američkih Država, to sam tada govorio i danas isto to mislim. Međutim, kada uvlačite strane sile imaćete neočekivane posledice jer oni ne razumeju ovdašnju situaciju poput vas i imaju drugačije namere. Ovo je trenutak kada je izolacija najbolja stvar za ovaj region — ne razmišljati o Evropljanima, Rusima, Amerikancima. Ako se umešaju Amerikanci i Rusi među njima će doći do konfrontacije, a to neće biti od koristi regionu. Ovo je trenutak da se ovaj region dobro zapita da li su neslaganja među zemljama vredna cene koja se nameće regionu.
Bivši američki državni sekretar Džon Keri svojevremeno je rekao da je Balkan na „liniji vatre“ između Zapada i Rusije. Da li je i dalje tako?
— Ne vidim kako bi mogao biti. Rusija je jako daleko. Da bi Rusi ovde došli moraju da idu preko Ukrajine, Rumunije… Oni su sada daleka sila. Čak bih rekao i sila koja je u padu, ali geografski svakako nema konfrontacije između SAD i Rusije. Rusi ne mogu da nastupe silom, a Amerikanci to ne žele. Imamo puno problema širom sveta — Koreju, Bliski istok, prisutni smo u Rumuniji i Poljskoj… Nije u našem interesu da nađemo novi problem. Rusi nisu sposobni, izuzev propagandne kampanje, da intervenišu u ovom regionu. Ovo je redak trenutak u kojem su Evropljani preokupirani Evropom, Amerikanci drugim stvarima, Rusi samim sobom. Ovo je prilika u kojoj ćete možda potražiti posrednike, a nećete naći nikoga.
Da li će ekspanzija NATO-a u ovom regionu predstavljati problem za Srbiju da sačuva vojnu neutralnost?
— Pa, ako se plašite Crne Gore, onda mi vas je žao. Mislim da je proširenje NATO-a na Crnu Goru glup potez. NATO sam mora da redefiniše šta on zaista jeste. Nakon Trampove posete nemačka kancelarka izjavila je da Evropa mora da se osloni sama na sebe. Odgovor Amerike bio je: „Sjajno, konačno, upravo smo to i tražili. Sada možemo biti partneri“. Dakle, NATO je u poziciji kada mora da se definiše, a članovi Alijanse, pre svega iz Evrope, moraju da odluče da li žele da budu članovi NATO-a ili ne. Ja zaista ne vidim svrhu proširenja NATO-a sa Crnom Gorom. Ne znam, možda im se dopadaju plaže, ali Srbija na to ne treba da obraća pažnju, niti da pretpostavlja da iza toga stoji neko skriveno značenje. Nekada se takve stvari prosto dese. Srbija takođe ne treba da želi članstvo u NATO-u, niti, po mom mišljenju, u Evropskoj uniji.
Zbog čega?
Sve su glasniji zagovornici evropske vojske. Da li je moguće formiranje armije EU na praktično istom prostoru na kojem je prisutan NATO?
— Naravno da jeste i moguće je integrisati je sa NATO-om. Jedan od zahteva SAD i jeste evropska armija. Stav Sjedinjenih Država je: „Mi smo članice NATO-a, kada će se Evropljani pridružiti?“, i tu ne mislim na odlaske na sastanke i donošenje rezolucija. Vojni savez zahteva vojsku, a mnoge evropske zemlje je nemaju. U ovim okolnostima SAD, koje imaju vojsku, imaju obaveze prema zemljama koje je nemaju, a te zemlje ne mogu da ispune svoje obaveze prema Americi. Mislim da je najuzbudljivija ideja ona koja se zapravo neće dogoditi — da Evropljani formiraju vojne snage. Ali oni nisu spremni na to i više vole da osuđuju SAD da ne čini dovoljno za NATO. Naš stav je da su Evropljani ti koji nisu posvećeni NATO-u i lično bih bio oduševljen da vidim ili centralizovanu evropsku armiju ili pojedine zemlje koje će nam biti partneri. Jako je teško biti partner nacijama koje ne ispunjavaju obaveze koje imaju.
Kakav je pristup administracije američkog predsednika Donalda Trampa ovom regionu?
— Ne mislim da imamo drugačiji pogled na bivšu Jugoslaviju. Imamo vrlo jak interes koji se prostire od Litvanije, preko Poljske i Rumunije, i u tom kontekstu naš interes su mir i doprinos koji ovaj region može da pruži.
Srpske vlasti odlučile su da ne reaguju na provokacije Hrvata, Albanca, Bosanaca. Ali zašto sa Zapada nema ozbiljnih kritika na račun provokativnih i antisrpskih izjava od strane zvaničnika iz regiona?
— Kada bih otišao u Zagreb oni bi mi detaljno naveli sve antihrvatske izjave koje su izgovorili Srbi. U svakoj drugoj zemlji bilo bi slično. Ljudi su neumorni i to me zaista zapanjuje. Zašto to ne osuđujemo? Zato što je to samo priča, priča između dve suverene zemlje. Neka same to reše. Problem je u tome što vi čekate spoljašnju silu da uvede red u vašem regionu. U ovom trenutku u istoriji nema spoljašnje sile, a vaša budućnost je samo vaša. Očekivati da mi brinemo o tome šta Srbi kažu Hrvatima… Nije nas briga. Možda nekog drugog jeste, ali ja bih postavio pitanje — zašto se vi uporno vređate? Zašto potežete pitanja koja ne mogu biti rešena, umesto da se zapitate šta je to što možete zajedno da uradite? Jer konačno, zajedno ste u ovome. Kao u lošem braku, zajedno ležete, zajedno ustajete, mrzite se… Naravno da to nije idealno rešenje za ovaj region, ali mora da dođe do sazrevanja međusobnih odnosa. Iako vi jeste vrlo star region i sećate se stvari od pre hiljadu godina, još niste dovoljno odrasli da shvatite da ste slobodni, suvereni i da ono što vam se dešava zavisi isključivo od vas samih.
