Za sada se „Voronjež DM“ nalazi na eksperimentalnoj borbenoj dužnosti. Ali planirano je da uđe u upotrebu već ove godine. Radar brze gotovosti pokrivaće severoistočni pravac koji je ostao „ogoljen“ od raspada SSSR-a. Teoretski, iz pravca Laptevskog i Istočnosibirskog mora mogli bi da dolete američki „minutaši“ lansirani sa platformi na Aljasci.
Sovjetski Savez je razmatrao tu opciju. Krajem osamdesetih godina prošlog veka u Jenisejsku je završena izgradnja ogromnog sovjetskog radarskog sistema „Darjal U“. Međutim, tačku na njega je stavila perestrojka. Pod pritiskom SAD, koje su insistirale na kršenju zakona o protivraketnoj odbrani, radovi su obustavljeni.
Vojni ekspert Mihail Hodarenok, koji je u to vreme služio u raketnim jedinicama, rekao je za portal „Utro“ da je stanica bila spremna skoro 90 odsto, ali su je zbog odluke Gorbačova potpuno razmontirali, a potom i potpuno srušili, bez obzira na činjenicu što je na izgradnju potrošeno desetak godina i stotine miliona sovjetskih rubalja.
Uništenje „Darjal U“ bilo je prvi poziv na buđenje. Početkom devedesetih godina prošlog veka radarskoj zaštiti zemlje zadat je težak udarac od kojeg je počela da se oporavlja tek u poslednjih nekoliko godina. Nedovršene stanice bile su napuštene i razmontirane. Najgore su prošli „Darjali“ koji su ostali na teritoriji stranih zemalja. Izuzetak je bio samo radar „Volga“ na teritoriji Belorusije.
Ruski vojni zvaničnici pokušali su da sačuvaju jedinstvenu radarsku stanicu u letonskom Skrundu i ukrajinskom Zakarpatju. Do 1995. godine Moskva je Rigi plaćala pet miliona dolara godišnje za izdavanje, ali je zatim bila odlučno odbijena. Simbolično je da je stanicu digla u vazduh američka kompanija „Controlled Demolition“, specijalizovana za recikliranje građevinskih objekata. Početkom dvehiljaditih na zapadu Ukrajine demontirana je i radarska stanica koja je pokrivala celu Zapadnu Evropu.
Najduže je opstao gabalinski „Darjal“ u Azerbejdžanu, koji je odgovarao za jugozapadni pravac — Bliski istok, Severnu Afriku i Indijski okean.
Mesto izgradnje je toliko dobro izabrano da je 1991. godine, za vreme „Operacije Pustinjska oluja“, sovjetski radar snimio svih 302 lansiranja američkih krstarećih raketa iz bombardera, sa brodova i podmornica, kao i 15 slučajeva nepogađanja rakete u cilj i 30 slučajeva kada ih je uništila iračka protivvazdušna odbrana.
Gabalinska radarska stanica „Darjal“ radila je do 2012. godine. Zatim su vlasti Azerbejdžana toliko naduvale cenu rente da je Rusija smatrala za neophodno da povuče opremu i izgradi novu stanicu što je moguće bliže toj tački, ali na ruskoj teritoriji.
Do tada je već realizovan projekat radarske stanice brze gotovosti „Voronjež“. Za razliku od stanice „Darjal“, koja je mukotrpno stvarana desetak godina, nova je mogla da bude izgrađena za samo jednu ili dve godine. Već 2013. počeo je sa radom novi radar u Armaviru.
Savremena stanica imala je očigledne prednosti. „Voronjež“ zauzima manje prostora, ne zahteva toliko energije i njegovo održavanje je mnogo jeftinije. Izgradnja novog radara koštala je oko 1,5 milijardi rubalja, dok je izgradnja „Darjala“ 2005. godine procenjena na skoro 20 milijardi rubalja.
Istovremeno, obe stanice imaju slične tehničke karakteristike. Radijus dejstva i „Darjala“ i „Voronježa“ je do 6.000 kilometara.
Hodarenok smatra da je, uprkos činjenici da je sovjetska stanica bila moćnija i da po nekim pokazateljima ostaje neprevaziđena radarska stanica, savremena stanica veoma efikasna i uspešno rešava postavljene zadatke: određuje mesto lansiranja, prati putanju rakete i navodi vreme i mesto kontakta sa zemljom.
Tako da će do kraja ove godine Rusija prvi put u potpunosti biti pokrivena radarskim stanicama. Uništeni „Darjal“ u zapadnoj Ukrajini zamenjen je 2014. „Voronježom“ u Pionirskom (Kalinjingradska oblast). Sada taj radar kontroliše celu Evropu, uključujući i Veliku Britaniju, a takođe i vode Severnog Atlantika — stalno mesto razmeštanja NATO podmornica.
Jugoistočni pravac koji je nedavno postao posebno aktuelan u vezi sa događajima na Korejskom poluostrvu, pokriva „Voronjež“ u blizini Mišilevke u Irkutskoj oblasti. Stanica je na borbenoj dužnosti od 2015. godine. Ona može da prati i američki sistem protivraketne odbrane THAAD u Južnoj Koreji, kao i rakete Kim Džong Una. Time se bavi i radar „Voronjež“ u Barnaulu.
Uništavanje letonskog „Darjala“ zamenila je stanica „Voronjež“ u Lehtusi u blizini finske granice. Stanica pokriva severozapad — Norveško more i Severni Atlantik i pokriva Evropu.
U Orsku je „Voronjež“ zamenio bivši kazahstanski „Darjal“ na poligonu Sari Šagan. Napuštena sovjetska radarska stanica praktično je izgorela 2004. godine. Stanica je odgovorna za teritoriju od zapadnog dela Kine do Irana. Radar radi od 2016. godine.
Ruske vojne baze na Arktiku čuvaće „Voronjež“ u Vorkutu. Očekuje se da će stanica biti spremna 2018. godine i da će zameniti postojeći „Darjal“ u Pečori. Nešto kasnije će radarsku zaštitu severnog pravca pojačati nova radarska stanica u Olenegorsku, gde takođe za sada radi „Darjal“.
I na kraju, u perspektivi je izgradnja „Voronježa“ u Amurskoj oblasti. Radar će biti okrenut prema istoku — ka Tihom okeanu i Sjedinjenim Američkim Državama.
