Osim na sistemu ranog upozoravanja na raketni napad, radi se i na razvoju i uvođenju sistema vazdušnog, nadvodnog i podvodnog praćenja. To, u stvari, znači da se na ruskim granicama stvara potpuna kontrola praćenja situacije, i to ne samo na nebu, nego i pod vodom.
Državna testiranja tri nove radarske stanice „Voronjež“ već su uspešno završena i one će ove godine biti instalirane u Orsku, Barnaulu, Jenisejsku. O tome je i ministar odbrane Sergej Šojgu izvestio ruskog predsednika Vladimira Putina.
Osim toga, Šojgu je rekao i da su dorađene i unapređene tri postojeće radarske stanice u Baranoviču, Murmansku i Pečoru, uz primenu visoke tehnologije.
Ministar je istakao da je to omogućilo da se prvi put u novijoj istoriji po obodu ruskih granica stvori jedinstveno radarsko polje sistema upozorenja o raketnom napadu na svim strateškim vazdušno-kosmičkim pravcima i na svim pravcima iz kojih mogu doći balističke rakete svih vrsta.
Zahvaljujući radarskim stanicama tipa „Voronjež“ ruska vojska može po sektorima da prati šta se dešava oko teritorija Rusije na udaljenosti od 6.000 kilometara. Sa takvim operativnim dometom „Voronjež DM“ može da pokrije celu Evropu i Atlantik.
Ovaj radarski sistem može da detektuje aerodinamične i prostorne mete, uključujući balističke i krstareće rakete.
Nakon što detektuju lansiranje, ovi radarski sistemi prate trajektoriju (putanju) leta projektila, određuju pravac leta rakete — da li je ona usmerena na Rusiju ili neku drugu zemlju, i usmeravaju na njega sisteme protivraketne odbrane.
Stručnjaci podsećaju da je osim puštanja u rad radarske stanice „Voronjež DM“ i „Voronjež M“ u Rusiji stvoren i radarski sistem „Podsolnuh“ koji može da beleži kretanja letelica i kopnenih jedinica i preko linije horizonta, kao i radarski sistem „Kontejner“, koji omogućava ruskim snagama protivvazdušne i protivkosmičke odbrane otkrivanje praktično svih letelica i lansiranja krstarećih raketa na udaljenosti do 3.000 kilometara.
Sofisticirani radarski sistem „Podsolnuh“, koji u prevodu znači „suncokret“, u stanju je da zabeleži kretanje jedinica koje se nalaze na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara preko linije horizonta, dok za obične radare upravo horizont predstavlja barijeru.
Ruski vojni eksperti navode da ove radarske stanice omogućavaju da se stvori jedinstveno radarsko polje sistema upozoravanja na raketni napad, kakvo nije postojalo čak ni u SSSR-u. Oni objašnjavaju da se ovde ne radi o individualnim radarskim stanicama, već da su one objedinjene u jedan jedinstveni sistem. Štaviše, ovaj sistem je integrisan u sistem raketne odbrane.
Stručnjaci ističu da je stvaranje ovog sistema važno dostignuće ruske odbrambene industrije, a da je sada učinjen i „korak dalje“, s obzirom na to da u sovjetska vremena nije postojao sistem upozorenja o raketnom napadu koji je pokrivao arktički pravac.
Trebalo bi podsetiti i da je Rusija na Vrangelovom ostrvu postavila novi radarski sistem „Sopka 2“ za vazdušni nadzor na Arktiku, koji prikuplja, sumira i analizira podatke vazdušnog saobraćaja u Arktičkoj zoni.
Sistem može da identifikuje pojedinačne avione koji lete u grupi, a ima zaštitnu antensku kupolu i može da funkcioniše u svim vremenskim uslovima, i čak da izdrži vetrove brzine do 40 metara u sekundi i temperature do minus 40 stepeni Celzijusa.
Rusija je još početkom dvehiljaditih godina počela modernizuje sisteme za rano otkrivanje raketnog napada, pošto je raspad SSSR-a prouzrokovao znatne pukotine u ovom polju, a s druge strane javljaju se i nove pretnje, naročito otkako su SAD postavile svoj raketni štit u Evropi, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije.
Predsednik Putin je ranije izjavio da „američki raketni štit nije odbrana već nuklearni potencijal Vašingtona u Evropi“.
U svakom slučaju, radi obezbeđivanja svojih granica, Moskva mora za zameni zastarele radarske stanice iz sovjetskog perioda, kao i objekte u baltičkim zemljama, Ukrajini i Belorusiji koji su se posle raspada SSSR-a našli izvan njenih granica.
Danas su instalirana četiri radara nove generacije „Voronjež“, i to u Lehtusiju u Lenjingradskoj oblasti, Armaviru u Krasnodarskom kraju i u Kalinjingradskoj oblasti, u naselju Pionjersko i kod Irkutska. Oni kontrolišu vazdušno prostranstvo od obala Maroka do Špicberških ostrva (arhipelag u Severnom ledenom okeanu), od Južne Evrope do severne obale Afrike, od zapadne obale SAD do Indije i prostor nad celom Evropom, uključujući i Veliku Britaniju.
