Stiče se utisak da svaki put kada se u Evropi ili Americi održavaju izbori, Rusija dobija ulogu lošeg momka, piše dopisnik Bi-Bi-Sija Stiv Rozenberg. Moskva se sumnjiči za „mešanje“ u demokratski proces, hakovanje računarskih sistema i širenje dezinformacija. I sve to, navodno, sa ciljem da se pomogne prokremljovskim kandidatima.
Slične optužbe mogle su se čuti u SAD i Francuskoj. Štaviše, novinar ističe da su američke obaveštajne agencije već zaključile da je Rusija pokušala da „utiče“ na predsedničke izbore.
„A kako stoje stvari sa opštim izborima u Velikoj Britaniji? Da li je moguće da su britanski izbori na nišanu Kremlja? Da li je moguće da su već postali cilj ruske spoljnoobaveštajne službe?“, retorički pita Rozenberg.
Prošlog meseca britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson pretpostavio je da postoji „realna mogućnost“ da će Rusija pokušati da se umeša. Ali, zapravo, Moskvu ne brine mnogo ko će biti na čelu nove Vlade Velike Britanije, smatra novinar.
Prema njegovim rečima, uoči američkih i francuskih predsedničkih izbora, preferencije Kremlja bile su prilično očigledne. Ruske televizije „pevale su hvalospeve“ Donaldu Trampu i Marin le Pen, istovremeno „kudeći“ Hilari Klinton i Emanuela Makrona. Međutim, to nije bilo iznenađenje, jer na kraju krajeva, i Tramp i Le Penova su se zastupali za približavanje Moskvi.
Bilo kako bilo, Rozenberg naglašava da uoči britanskih izbora ruski mediji ne izražavaju podršku bilo kojoj strani. Štaviše, oni praktično ne pokrivaju predizbornu kampanju u Velikoj Britaniji. Ali zašto?
„Mi u Rusiji ne smatramo da je Velika Britanija potpuno nezavisna država“, rekao je u intervjuu za Bi-Bi-Si politički analitičar Sergej Markov. „Mi je smatramo delom Amerike. Vrlo, vrlo mlađim partnerom Vašingtona.“
„Drugim rečima, u očima Kremlja Britanija je beznačajna“, dolazi do zaključka Rozenberg. „Oh, kakva sramota!“
Ali to je samo deo priče. Glavna stvar je da su prošle godine britanski izbori već doneli Rusiji „željeni rezultat“ kada je zemlja glasala za izlazak iz EU. Pre referenduma Kremlj je zvanično bio neutralan, ali su državni mediji jasno podržavali „bregzit“.
„Izlazak Velike Britanije posmatran je kao težak udarac za EU. A to je predstavljano kao dobar posao za Rusiju koja se nalazi pod evropskim sankcijama“, objašnjava autor.
Rozenberg je odlučio da sazna da li obične Ruse interesuju izbori u Velikoj Britaniji. Zbog toga je otišao u grad Reutov, koji se nalazi na periferiji Moskve, gde je razgovarao sa njegovim žiteljima — nastavnikom baleta, radnikom, mladim majkama, koje su gurale kolica pored spomenika Lenjinu, i penzionerima, koji su sedeli na klupama.
Svi sa kojima je razgovarao novinar znali su veoma mnogo o tradicijama i simbolima Velike Britanije. Ali niko nije ni sumnjao da će u zemlji uskoro biti održani izbori. Štaviše, nijedan od Rozenbergovih sagovornika nije mogao da se seti imena aktuelne premijerke Velike Britanije.
„Možda ovo i ne iznenađuje, s obzirom da su se od početka novog milenijuma u Velikoj Britaniji promenila četiri premijera. U Rusiji je daleko lakše da se zapamti ko vodi zemlju. Jer je kao predsednik i premijer Vladimir Putin na vlasti više od 17 godina“, zaključuje Stiv Rozenberg.