O smeni Donalda Trampa govori se otkako je izabran na mesto predsednika Amerike. Iako je izabran većinskom voljom američkih građana, političke i ekonomske elite SAD i sveta ne prestaju da razmišljaju kako smeniti sa položaja predsednika Amerike čoveka koji im ni po čemu ne pripada.
Od četvrtka se Trampov tek započeti predsednički mandat nalazi pod lupom onih koji ga zaista i mogu smeniti — Bilderberg grupe. Članovi ove organizacije, za koju važi izraz „svetska vlada“ okupili su se jedva 50 kilometara od Ovalnog kabineta, u Šantiliju u Virdžiniji, kako bi raspravljali o napretku Trampove administracije.
Prošle srede, luksuzni hotel „Vestfild Meriot“ u Šantiliju zatvoren je za javnost i goste, a baštovani su posadili gustu, visoku živicu, kako bi zaštitili krupne bankare, biznismene i političare od nepoželjnih pogleda.
„Trampova administracija — izveštaj o napretku“ ime je dokumenta koji se nalazi na vrhu dnevnog reda tajnovitog zasedanja Bilderberga. Može li novoizabrani američki predsednik dobiti „otkaz“ od svetskih moćnika, koji su se prvi put okupili 1954. u Holandiji u hotelu po kome je grupa nazvana?
Bela kuća odlučila je da njene boje na sastanku brane najviši funkcioneri administracije: savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Makmaster, sekretar za trgovinu Vilbur Ros i jedan od glavnih Trampovih stratega Kris Lidel.
Odnosi između Trampa i njegove administracije sa jedne strane i moćnika okupljenih oko Bilderberga sa druge kompleksni su, kaže analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić.
Bilderberg grupa, oličenje globalizma, nesumnjivo je podržavala Hilari Klinton u američkoj predsedničkoj trci, okrenuta je protiv Trampa i utiče na strukture i Demokratske i Republikanske stranke, objašnjava on.
„Međutim, pitanje je ima li ona mogućnosti da realizuje postupak njegovog opoziva, s obzirom na to da Tramp ima podršku dobrog dela Republikanske stranke i naroda. Ona je i do sada bila okrenuta protiv njega i nije uspela da spreči njegov izbor, tako da je problematično da li je u stanju da realizuje postupak impičmenta“, kaže Gajić.
Mogućnost da Bilderberg negativno oceni dosadašnji rad Donalda Trampa po interese te grupe postoji, međutim teško je pretpostaviti šta to u praksi može da znači, smatra analitičar Dušan Proroković.
„Donald Tramp nije se pojavio sam od sebe. Njega su, da bi pobedio, takođe podržali neki neformalni centri moći u SAD. Pretpostavljam da su neki od onih koji su finansirali njegovu kampanju ili podržali njegov izbor, ujedno i članovi Bilderberg grupe. Tako da od odnosa snaga unutar same grupe, kao i na američkoj političkoj sceni, zavisi i kakvi će efekti svega toga biti“, kaže Proroković.
Globalistička elita svakako nije očekivala Trampov izbor za predsednika SAD, kaže Aleksandar Domrin, profesor moskovske Visoke škole ekonomije i stručnjak za SAD:
„Globalistička elita, Soroš, Kisindžer, pa i sama grupa Bilderberg, svi su oni mislili da će predsedničko mesto pripasti Klintonovoj. Ali, globalistička elita je ovde prenebregla američki narod, demos. Sam taj američki demos je izabrao Trampa, a oni predstavljaju osnovu tog demokratskog društva kao i veoma moćan resurs u rukama bilo kog predsednika SAD“.
Zasad, Tramp, prema Domrinovom mišljenju, nije učinio ništa što bi moglo da pokrene impičment, ali on ne isključuje mogućnost da mu neka afera bude montirana.
„Mislim, pretpostavljam da na sastanku Bilderberg kluba ipak neće biti pokrenuto pitanje o eventualnoj smeni Trampa. Pre je moguće da će oni osmisliti neke poluge, neke mehanizme kojima će vršiti pritisak na njega“, smatra Domrin.
Po svemu sudeći, Trampov dosadašnji učinak na sastanku Bilderberga biće detaljno razmatran i van izveštaja. U Šantili su pozvani i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, holandski ministar odbrane, kao i visoki evropski politički funkcioneri, šefica MMF-a Kristin Lagard, holandski kralj, ali kao najveće iznenađenje skupa analitičari najavljuju prisustvo kineskog ambasadora u SAD.
Oni će na sesijama raspravljati o budućnosti NATO-a posle prvog sastanka sa Trampom, o kinesko-američkim odnosima, kao i o ulozi SAD u svetskim finansijskim institucijama.
Kao potvrdu pretpostavke da se na sastanku Bilderberga Trampu „nešto sprema“, analitičari uzimaju i podatak da je tamo prisutan i Erik Šmit, izvršni direktora Alfabeta, holdinga u vlasništvu Gugla, koji je u proteklom periodu bio izuzetno kritički nastrojen prema Trampu.
Pre nekoliko nedelja, Henri Kisindžer, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar SAD, za koga se smatra da je spiritus movens Bilderberga, posetio je Belu kuću. Kako je rekao, sa predsednikom Trampom razgovarao je „o Rusiji i drugim pitanjima“.
Kisindžer je, prema Domrinovom mišljenju, za razliku od mnogih drugih intervencionista, čovek realne politike.
„Njemu je jasno u datom trenutku šta je moguće postići, a šta ne. Kisindžer ne računa na domaće izdajnike, što ga čini principijelno drugačijim političarem u odnosu na Džordža Soroša. Kisindžer je poput glasa razuma u jednom takvom klubu kao što je bilderberški. Sa druge strane, iako pripada istoj toj svetskoj eliti globalista, možemo ga smatrati ’manjim‘ ili ’nužnim‘ zlom“, kaže Domrin.
Tako se devedesetčetvorogodišnji strateg hrapavog glasa opet nameće kao ključni igrač i posrednik između Trampa i svetske elite. Ali, ostaje otvoreno pitanje — kakva je vrsta glasnika Kisindžer bio ovaj put? Onaj koji nosi svileni gajtan ili čovek koji može da pomiri i iznađe kompromis između Trampa i Bilderberga? Saznaćemo u narednim mesecima prateći kretanja na američkoj i svetskoj političkoj sceni.
