Ovih dana je američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio da Amerika menja spoljnu politiku, a odmah zatim je usledila smena direktora FBI Džejmsa Komija.
Kako zapravo američka spoljna politika danas zaista izgleda? O toj temi razgovarali smo u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ sa istoričarem Sašom Adamovićem i spoljnopolitičkim analitičarem Momčilom Pantelićem.
Adamović smatra da je spoljna politika Donalda Trampa prijatna promena u odnosu na ono što smo imali u proteklih 25 godina. Kako kaže, Trampova pobeda uzdrmala je do tada vladajući svetski poredak i nešto je zaista počelo da se menja. Po njegovom mišljenju — na bolje.
„Mi smo i sami na svojoj koži osetili da smo više od dve decenije živeli pod svetskim poretkom koji je i prema nama kao narodu bio prilično surov i nepravedan. Tramp je u predizbornoj kampanji, pored agende koju je imao za unutrašnju politiku, istupio sa nekom vrstom spoljnopolitičkog programa gde je tada obećao, između ostalog, popravljanje odnosa sa Ruskom Federacijom, kao i to da se SAD više neće mešati u unutrašnje stvari drugih država. Verujem da je ta obećanja počeo da ispunjava. Međutim, Amerika je velika sila i itekako ima interesa u drugim delovima sveta i bilo bi naivno očekivati da se preko noći sve američke vojne efektive povuku ili vrate na teritoriju SAD. Možda se to jednog dana i desi, ali za to bi trebalo da se na globalnom planu dese zaista kopernikanski preokreti“, objašnjava Adamović.
Momčilo Pantelić međutim ne vidi da je Trampova politika dovela do pozitivne promene u odnosima u svetu, naprotiv.
„Mislim da su Trampove novine zapravo pogoršale situaciju. Glavni princip njegove spoljne, pa i unutrašnje politike je nepredvidljivost. Obećao je da će popraviti odnose sa Rusijom da bismo danas sa obe strane čuli da ih je zapravo pogoršao i da su oni danas na još nižem nivou nego što su bili ranije. Govorio je takođe da nije previše zainteresovan za Bliski istok, a onda je usledilo bombardovanje Sirije zbog navodnog hemijskog napada, pa onda ’majka bomba‘ u Avganistanu, kretanje trupa prema Severnoj Koreji, pa izgradnja nuklearnog štita i tako dalje. Mislim da je sa Trampom svet ušao u jednu još opasniju fazu od one prethodne, jer je svet ušao u fazu nepredvidljivosti gde glavni akteri međusobno imaju rekordno nizak stepen poverenja.“
„U velikim krizama poput sirijske ili korejske, velike sile moraju da sarađuju i mislim da su sva ta zaoštravanja odnosa u stvari jačanje pregovaračkih pozicija. Do tih pregovora mora da dođe, jer, na primer, nema rešenja za Koreju bez učešća Kine, kao i Amerike i Rusije kada je reč o Siriji. Čudno je da dve sile poput SAD i Rusije ne mogu da izađu na kraj sa terorističkom organizacijom poput DAEŠ-a“, kaže Pantelić.
Saša Adamović smatra da Tramp nije amater u spoljnoj politici. Problem je, kaže, u tome što su Amerikanci svojevremeno, posle kolapsa SSSR-a, proglasili kraj istorije i po tim teorijama trebalo bi da živimo u jednom postmodernom liberalnom raju večnog mira, zadovoljstva i sreće.
„Međutim, mi zapravo danas živimo u devetnaestom veku, jer je ponovo na delu igra velikih sila. Tramp je svoju spoljnu politiku pravio zajedno sa generalom Matisom za koga je najveći neprijatelj Amerike politički islam, i odatle zapravo taj negativan odnos prema Iranu i prema sporazumu koji je sa Iranom napravio Obama. Sa druge strane, Tramp u Rusiji vidi prijatelja i saveznika u borbi protiv tog političkog islama, jer bi potencijalno na ruskoj teritoriji mogao da se nađe zaista veliki broj potencijalnih terorista i islamista. Zato sve ovo što Tramp radi zapravo predstavlja pokušaj da na indirektan način popravi odnose sa Rusijom“, kaže Adamović.
Prema rečima Momčila Pantelića poželjan tok u svetskim odnosima je da se Rusi i Amerikanci najzad sporazumeju i počnu da preduzimaju neke akcije koje bi bile kako u njihovom interesu, tako i za dobrobit sveta. Taj period, međutim, nismo imali već duže vreme.
„Želja svakog državnika je da ima sređene odnose sa svetom, pogotovo ako kao velika sila ima planove da upravlja bar dobrim delom svetskih kretanja. Međutim, to se ne dešava, a mislim da je jedan od razloga u tome što su dugo građene politike zasnovane na tome da jedna drugu ometaju, umesto da budu kooperanti. Reč je o tome da su u prvom planu interesi koji izmiču usklađivanju, poput nafte na Bliskom istoku, koja je stalni pogon za svaku vrstu konflikta. Mi imamo svet u kojem nije više moguće vladati sa jednog mesta i to niko više ne poriče, ali pitanje je kako iz unipolarnog preći u multipolarni svet? To je jedna ozbiljna tranzicija koja podrazumeva duže potrese na raznim stranama, gde god se ukaže povod“, objašnjava Pantelić.
Na pitanje da li Donald Tramp ruši američki sistem, Pantelić kaže da se taj sistem menja sporije nego što je novi američki predsednik obećavao.
„Ono što je u spoljnoj politici bitno promenio je izrazito povećanje ulaganja u vojsku, dok je sa druge strane smanjio izdatke za diplomatiju, međunarodnu pomoć i humanitarne akcije. Amerika je u tranziciji i teško joj je da se prilagodi tome da se svet koji je ona oblikovala sada vraća i oblikuje nju. Primera radi, Kina, na čiji su razvoj i ulazak u svetske poslove bitno uticale SAD, sada se pokazala kao veliki rival Americi. Dakle, Amerika je u situaciji da mora da traži sebe“, kaže Pantelić.
Tramp uporište za svoju spoljnu politiku ne može da traži u aktuelnom Stejt departmentu, kaže Adamović, kao svojevremeno i Nikson. Tada je, podseća, Nikson za savetnika za spoljnu politiku angažovao Henrija Kisindžera.
„Verovatno Donald Tramp pokušava nešto slično i vidim da američka štampa već na tu temu pravi poređenje između Trampa i Niksona. Iako je Kisindžer na početku navijao za Hilari Klinton, spreman je da sarađuje i sa Trampom, a treba imati na umu da je on izvanredan posrednik za Rusiju, jer je dugogodišnji prijatelj Vladimira Putina“, ističe Adamović.
