Primetno je da se američki predsednik Donald Tramp u poslednje vreme trudi da postane političar, a u tom naumu mu pomaže Donald Tramp biznismen tako što za poslove koje nedovoljno dobro zna, angažuje profesionalce.
Diplomatija k‘o vino — starije bolje
Zato je samo nepažljive posmatrače mogao da iznenadi susret šefa Bele kuće sa Henrijem Kisindžerom neposredno posle susreta sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom.
Čak i da Kisindžer u svetskoj diplomatiji ne predstavlja ono što decenijama predstavlja, njegovi saveti su dragoceni barem zbog godina koje je nakupio.
Nije taj susret Trampa i bivšeg američkog državnog sekretara prvi, a Kisindžerovi susreti i uzajamno poštovanje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom tek nisu novost.
Kakva je uloga Henrija Kisindžera u odnosima nove američke administracije i Kremlja ili kakva ona može da bude, pitanje je koje se nameće ako znamo sve činjenice koje smo prethodno naveli.
„Nije tajna da Tramp i Putin imaju nešto zajedničko, a to je prosto obožavanje Henrija Kisindžera i izrazito poštovanje koje gaje prema njemu. Nije tajna i da Henri Kisindžer veruje da Barak Obama nije baš na najbolji način obavljao svoj posao, pogotovu u domenu spoljne politike“, konstatuje za Sputnjik Stevan Nedeljković, asistent na Fakultetu političkih nauka.
Kisindžerov predlog o četiri tačke rešenja spora u Ukrajini, dodaje Nedeljković, i u ovom trenutku deluje kao najbolje rešenje, ali ono nije prihvaćeno.
„Čak postoje neke indicije da je Kisindžer krajem 2016. savetovao Trampa da bi trebalo da prihvati Krim kao realnost. Zapravo, da bi to bilo jedno od rešenja ukrajinskog sukoba“, navodi Nedeljković.
Držati i Peking blizu
Susret Trampa i Kisindžera je Aleksandru Mitiću iz Centra za strateške alternative zanimljiv sa dva aspekta.
S obzirom na dobre odnose Kisindžera sa Moskvom, Mitić sugeriše da bi taj susret mogao da bude interpretiran i kao poruka Trampa Putinu da je Vašington zainteresovan za učvršćivanje kanala kojim bi vratili poverenje između SAD i Rusije nakon perioda od tri meseca tokom kojeg je to poverenje iznenađujuće brzim tempom bilo degradirano.
S druge strane, tumači dalje Mitić, susret Trampa sa Kisindžerom bi mogao da bude stavljen i u širi istorijski kontekst Kisindžerove uloge u balansiranju između Vašingtona, Moskve i Pekinga iz vremena kad je Kisindžer bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Ričarda Niksona.
„Naravno, danas živimo u 2017, a ne u 1971, i odnosi između vodećih svetskih sila su drugačiji, ali je i dalje, pre svega Vašingtonu, potrebno da pažljivo balansira u ovom trouglu kako bi izbegao udruživanje Moskve i Pekinga direktno protiv svojih interesa“, ističe Mitić za Sputnjik.
U tom kontekstu bi, podvlači Mitić, Kisindžer sa svojim odličnim vezama, kako u Moskvi, tako i u Pekingu, mogao da bude od koristi Trampu.
Reset, pa stabilnost
Sigurno nije slučajnost, naglašava Stevan Nedeljković, to što je Tramp odmah nakon sastanka sa Lavrovom primio Kisindžera.
Ideja ekvilibrijuma na tlu Evrope, koju predlaže Kisindžer, odnosno reset odnosa sa Ruskom Federacijom uz povećanje uloge NATO-a, ali na način koji ne obuzdava i ne ograničava Rusiju, prema Nedeljkovićevom mišljenju je i politika za koju se zalaže Tramp.
„Zapravo, interes Donalda Trampa je stabilnost u Evropi kako bi mogao da se posveti rešavanju gorućih problema u drugim delovima sveta, a pogotovu na Bliskom istoku gde deluje da u ovom trenutku ništa ne može da uradi bez dobre i temeljne saradnje sa Ruskom Federacijom“, napominje Nedeljković.
