Zaevu se ne može verovati, smatra dr Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju Srbije. Kako kaže u emisiji „Sputnjik intervju“, čak i da na mestu makedonskog ambasadora pri Unesku nije Albanac, pa da glasa onako kako je Zaev obećao novoizabranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, teško je zamisliti da će to dozvoliti albanske stranke koje su lideru SDSM-a obezbedile potrebnu većinu za formiranje vlade.
„Ne vidim kako bi u ovoj konstelaciji snaga, gde postoje dve albanske partije u vlasti, jedna koja podržava vlast iz opozicije i SDSM koji je došao na vlast zahvaljujući albanskim glasovima, on mogao da bude neutralan. To deluje gotovo potpuno nemoguće“, kaže naš sagovornik.
Raković postavlja retoričko pitanje kako Zaev misli da albanski političari koji su ratovali u UČK Makedonije mogu da glasaju protiv UČK koji su na vlasti na KiM, primećujući da bi to bilo „kao kad bi Srbija glasala protiv Srpske na nekom međunarodnom forumu“.
Zaev je, kaže, „frljnuo“ tu izjavu u javnost, kao kad je rekao da su Bugari i Makedonci jedan narod, pa da su Srbi i Makedonci braća. „On te izjave daje kako mu se ćefne, bez strategije i odgovornosti da stane iza njih kad bude trebalo da se implementiraju“, navodi Raković, koji veruje da će odnosi Srbije sa Makedonijom biti onakvi kakvi su započeti ishitrenim izjavama Zaeva protiv Srbije i Vučića zbog kojih se kasnije izvinjavao.
Pred konstituisanje nove vlade, najavljeno za sredu, analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski kaže da su očekivanja građana podvojena i da postoji doza straha šta će se dešavati u budućnosti i sa imenom Makedonije, i sa „tiranskom platformom“, i u pogledu eventualnih promena u unutrašnjem uređenju Makedonije.
Međunarodni izaslanik Metju Nimic poručuje da treba požuriti sa rešavanjem problema imena, a upravo je to dosad vladajuća VMRO-DPMNE smatrala da stoji u pozadini dolaska Zaeva na vlast, upozorava Đorđevski.
Na pitanje da li je strah izazvan i time što su među kandidatima za ministre iz redova albanskih partija i dvojica bivših komandanata UČK, Đorđevski kaže da je predlog da se u vladi nađu Sabdulah Duraku i Zahbi Lici rezultat unutarpartijskih potreba, ali da verovatno postoji i šira pozadina.
Iako je, dodaje naš sagovornik, utisak da je „tiranska platforma“ stavljena malo u stranu, pa je čak i lider DUI Ali Ahmeti rekao da ona neće biti prioritet novoj vladi, teško je verovati da će ona biti zaboravljena.
„Ona će se u narednom periodu vratiti na agendu Vlade. Ne mogu albanske partije da dozvole da se ne ostvari ništa od njihovih zahteva, one moraju pred svojim biračima ipak nešto da isporuče jer idu lokalnih izbori. Kako će Zaev to prihvatiti, kako će se to upakovati, ostaje da se vidi“, primećuje Đorđevski.
Raković se slaže da je „tiranska platforma“ sve samo ne mrtva. „Ona je možda stavljena pod sto, ili iza zavese, ali će ona i te kako kreirati politiku Makedonije u narednim godinama. Zaev je obećao Albancima to što je obećao, Zapadu je obećao promenu imena Makedonije“, kaže on, podsećajući da ime zemlje mora biti promenjeno da bi Grčka povukla veto za prijem Makedonije u NATO i njeno dalje napredovanje ka EU.
„Možemo da očekujemo da se u narednih do godinu dana nađe neka formula za ime. Pretpostavljam da bi ona mogla da bude da se u unutrašnjoj upotrebi zadrži ime Republika Makedonija, ali da se u spoljnoj upotrebi sa zemljama koje ne prihvataju to ime, za UN i EU, nađe novo“, navodi Raković.
Naš sagovornik veruje i da će Makedonija postati dvonacionalna unitarna država sa neteritorijalnim federalnim sistemom, ali dodaje da se Albanci neće na tome zaustaviti.
„Gledaće da otmu što više od Makedonije. Albanski separatisti nemaju skrupula. Oni će ići na to da se obračunaju sa čitavom Republikom Makedonijom i Makedoncima, zajedno sa nekim susedima Makedonije“, smatra Raković.
Kad je reč o aferi prisluškivanja poslanika Sobranja Ivana Stoilkovića i poslanika Skupštine Srbije novinara Miroslava Lazanskog, Branko Đorđevski kaže da je za njega čitav slučaj šokantan.
„Posle one ranije afere prisluškivanja da se to ponovo desi, i verovatno bez sudskog naloga, i da ti razgovori izađu u javnost, to je skandalozno. To pokazuje da služba bezbednosti ima velike probleme u funkcionisanju“, konstatuje Đorđevski.
Po njegovom mišljenju, poražavajuće je i to što se slučaj srpskog diplomate Gorana Živaljevića, koji se zatekao u Sobranju prilikom upada demonstranata 27. aprila, drži već dve nedelje u fokusu javnosti, a da nema konkretnih dokaza da je nešto urađeno van zakona.
„Stičem utisak da je više cilj da se neko diskredituje nego što je realno neko prekršio zakon. Stoilković kaže da je taj diplomata uredno prijavio ulazak u Sobranje makedonskim službama bezbednosti, što je bila i njegova obaveza. Znači, sačuvana je zakonska norma njegovog ulaska u Sobranje, a stalno se insistira na tome. I sada kao kap koja je prelila čašu dolazi ovo curenje informacija iz službe bezbednosti“, napominje Đorđevski.
S druge strane, činjenicu da je Živaljevićevo prisustvo u Sobranju nešto što smeta, ali ne i prisustvo predstavnika zapadnih obaveštajnih službi, Raković vidi kao dokaz da uobičajenu praksu da obaveštajci prisustvuju događajima o kojima treba da izveste centralu neko pokušava da predstavi tako kao da sve loše vesti dolaze iz Srbije.
„U situaciji kada po anketama čak 70-80 odsto stanovništva Makedonije sebe vidi najbližim sa Srbima, ta slika mora da se naruši, da se Srbija optuži da je učestvovala u nekim događajima u Makedoniji, da se o Srbiji sve više plasiraju loše vesti. Kao kad je počeo crnogorski separatizam pa odjednom svaki dan loše vesti iz Srbije, makar to bila klizišta, da se u podsvest stanovništva ureže da sve što je loše dolazi iz Srbije“, ističe Raković.
Ne čudi ga ni činjenica da su prisluškivani razgovori Stoilkovića i Lazanskog procurili preko novinarskih organizacija kakva je KRIK, koja je deo Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji, mreže koju, između ostalih, finansiraju Ju-Es-Ejd i Stejt department.
Javila se ideja o ponovnoj integraciji postjugoslovenskog prostora i nju treba saseći u korenu: Crna Gora je nasilno ubačena u NATO, Makedonija se nalazi pred ulaskom u Alijansu, a zapadne službe koje stoje iza tog prisluškivanja samo su demonstrirale da u svakom trenutku mogu da preseku šta god žele, objašnjava Raković.
Na pitanje može li se desiti da lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski bude uhapšen, budući da je Zaev podneo tužbu protiv bivše vlade i nekolicine ministara za korupciju, Raković odgovara da to može da se desi, ukoliko Zapad da zeleno svetlo.
„Ukoliko se Gruevski nije pogodio sa ovima sa Zapada da ga ne hapse ili da mu omoguće neku izlaznu strategiju, ukoliko Zapad želi Gruevskog kao plen, onda će se to dogoditi. Ne treba da izgubimo iz vida da se Gruevski oglušio o zahteve Zapada da pusti kumanovske teroriste da izađu iz Kumanova i da je uprkos tome što su na njega vršili pritisak odbio njihove naloge, izvršio napad na UČK u Kumanovu, porazio ih, i da od tada kreće njegova nelagodna pozicija. Nije mu oprošten pokušaj da vodi svoju politiku i ovo što se sada događa je zapravo epilog“, kaže Raković. On podseća da je Gruevski čak dozvolio mogućnost da ’Turski tok‘ produži preko Makedonije.
„Pokušao je da igra svoju politiku ali, nažalost, u tome nije uspeo. Na primeru Gruevskog možemo da vidimo da koliko god bio lojalan Zapadu to ništa ne znači, ako pokuša da sprovede svoju politiku da mu to neće biti dozvoljeno i da će svako isklizavanje iz te politike biti kažnjeno“, zaključuje Raković.
