Srpska fudbalska umetnička reprezentacija sastavljena od poznatih ličnosti iz sveta kulture, drugu godinu zaredom učestvovaće na Svetskom fudbalskom prvenstvu za umetnike „Art fudbal“, koje će biti održano u Moskvi od 3. do 12. juna. Pripreme za put su u punom jeku, a glumac Andrija Kuzmanović, kapiten srpske umetničke reprezentacije, za Sputnjik je govorio o svojim prošlogodišnjim utiscima iz Moskve i aktivnostima koje će im ponovo narednog meseca doneti taj humanitarni događaj.
„Rusi su našli nas i pitali nas da li bismo želeli da učestvujemo na svetskom prvenstvu za umetnike. Nas četvoro-petoro je pokrenulo čitavu akciju ovde u Beogradu, pa u čitavoj Srbiji. Krenuli smo u potragu za umetnicima koji dovoljno dobro vladaju fudbalom. Onda je usledio put u Moskvu, koju smo kasnije žargonski nazvali ’luda, luda Moskva‘, iz razloga što je bilo vrlo lepo i nezaboravno. Bez obzira što je taj prvi put uvek iznenađenje i što nismo znali šta nas čeka, to je bio jedan od najlepših događaja i ekskurzija koji su mogli da nam se dese i ove godine ćemo pokušati da pokažemo da smo jedna od najinteresantnijih reprezentacija“, kaže Kuzmanović za Sputnjik.
Koliko je umetnički sastav izmenjen ove godine? Šta očekujete od ovogodišnjeg prvenstva?
— Nismo mnogo menjali sastav iz prostog razloga što smo prošle godine zaista funkcionisali kao ozbiljan tim i nije bilo problema. Iznikla su neka nova drugarstva, koja su produbljena kada smo se vratili u Beograd. Neki ljudi ovoga puta ne idu sa nama, ali samo iz razloga što su njihove privatne i profesionalne obaveze zahtevale da ove godine izostanu. Očekujemo da ćemo biti bolje plasirani, bez obzira što smo prošle godine možda čak i ozbiljnije trenirali. Prošli put smo u bili drugi, iza Italijana, i mogu da kažem da ako nismo najbolja reprezentacija tamo, sigurno smo najpoštenija, jer su svi momci zaista umetnici. Ima tu imena koje ljudi znaju ili su im manje poznata, ali ceo tim čine ili pevači ili glumci ili muzičari, di-džejevi. Svi igraju fudbal, svi glume, pevaju i zbog toga smo sigurno najpoštenija reprezentacija, za šta su nam Rusi i dali priznanje prošle godine.
Ako se izuzmu fudbalske utakmice, tamo vas očekuje i niz umetničkih aktivnosti?
— Prošle godine je u parku Gorkog bio organizovan koncert na koji je mogla da dođe cela Moskva. Pošto je u pitanju umetnička reprezentacija, mora da se poštuje forma, da se prikaže neka umetnost na sceni u trajanju od sat vremena. Svaka reprezentacija je priredila svoj program. Mađari su recitovali, Italijani su doveli profesionalni bend koji nije igrao fudbal, a mi smo priredili rok svirku. Ove godine napravićemo malo drugačiji program, biće dosta izvornih srpskih pesama, pa smatram da će to biti vrlo interesantan nastup.
Proslavili ste se ulogom golmana Jakše u „Montevideu“, a takođe prošle godine u Moskvi bili ste na poziciji golmana. Koliki za Vas značaj ima taj film? Da li Vam je fudbal bio blizak pre „Montevidea“, a koliko ste ga savladali tokom snimanja?
— Kao deca uglavnom smo bili podeljeni na basket i na fudbal. Basket sam uvek više voleo i sviđao mi se način na koji žive ljudi koji se profesionalno bave košarkom, pogotovo u NBA. Voleo sam njihov stil oblačenja, njihov stil života, posebno način pozdravljanja, nekako je to uvek bilo bliže meni. Odrastao sam u bloku 23, tako da mi je basket bio bliži srcu, a fudbal bliži opredeljenju čime ću da se bavim u dvorištu. Tako da je mnogo nas iz „Montevidea“ znalo da barata loptom i pre filma, mada smo imali ozbiljne pripreme. A „Montevideo“ je moj film prvenac, prvi profesionalni kadar nakon Akademije. Uloga Milovana Jakše ili Grande Milovana, kako je dobio nadimak u Urugvaju, mi je jako draga i mislim da će mi ona uvek ostati kao „prva ljubav koja zaborava nema“, uvek ću je voleti. Prija mi kada me ljudi na ulici nazovu imenom „Jakša“ ili „Rio Grande“, ali moram dalje. Radim neke nove stvari i voleo bih da ostvarim još lepih uloga.
Film će, takođe, ove godine biti projektovan u okviru manifestacije Art fudbal u Moskvi. Da li je pre prikazivan u Rusiji? Kakve reakcije publike očekujete?
— Mislim da to znači čitavoj zemlji, tamo nas u Rusiji zaista vole i kada vide naš grb na trenerci staju, pozdravljaju nas, nazivaju nas braćom… „Montevideo“ je ranije, pre četiri, pet godina, već prikazan u Moskvi, dobili smo čak i nagradu publike, što je za mene od grupnih nagrada i najvažnija, jer se zbog publike sve i radi. Čak su i neki naši glumci, kao što je Miloš Biković, koji je u Rusiji postao mega popularna zvezda i dosta radi, sa „Montevideom“ otvorili sebi vrata i na tamošnjem tržištu. Ovo će biti reprizno prikazivanje filma u Moskvi i nadam se da će ponoviti uspeh od pre par godina.
U seriji „Senke nad Balkanom“ u režiji Dragana Bjelogrlića tumačite glavnu ulogu. Da li nam možete reći nešto više o tom ostvarenju i samoj saradnji sa Bjelogrlićem?
— Da, to mi je prva glavna uloga na filmu, odnosno u televizijskoj seriji. To je prva velika glavna uloga koja mi je došla u pravom trenutku. Do sada sam puno vremena proveo pred kamerom, a za naš posao je dosta bitno da imaš praksu i iskustvo. Zaista sam zahvalan Bjeli što mi je ukazao veliko poverenje, koje sam ja mislim izgradio godinama kod njega. Uz svoj lik dao mi je drugi najveći u seriji. Igram Stanka Pletikosića, a on Taneta, drugog policajca i njih dvojica nose čitavu seriju. Lepo radimo na tom projektu, družimo se i nema razloga da sve to ne bude veoma uspešno, a biće… biće nešto nesvakidašnje. Uvek pohvalim Bjelu, ne iz razloga što mi je prijatelj i što ga gledam, negde, kao oca, nego zato što je zaista čovek koji ne dozvoljava da nešto ako nije prekvalitetno uopšte izađe pred publiku. On je jedan od retkih sa ovih prostora koji ne potcenjuje našu publiku, već, naprotiv, želi da joj otvori nove vidike, poštujući njenu inteligenciju.
