Postoji povod — šefovi država zajedno će u Versaju otvoriti izložbu kojom se obeležava 300 godina francusko-ruskih diplomatskih veza, ali i razlog — Putinu je poziv uputio novoizabrani predsednik Francuske Emanuel Makron. Taj susret će, u svakom slučaju, biti prilika da se dva lidera lično upoznaju i razgovaraju o nizu pitanja, uključujući i ona sporna.
Inače, izložbu je pripremio ruski državni muzej „Ermitaž“ u Velikom Trijanonu dvorca Versaj povodom 300. godišnjice od posete Petra Prvog Francuskoj. To je bila prva poseta ruskog monarha, koji je postavio stabilne temelje u odnosima dve zemlje.
Kako je saopštio Kremlj, tokom sastanka na najvišem nivou biće razgovora o stanju i perspektivama razvoja rusko-francuskih odnosa u političkoj, trgovinsko-ekonomskoj i kulturno-humanitarnoj sferi.
Takođe, lideri će razmeniti mišljenja o aktuelnim međunarodnim i regionalnih pitanjima, pre svega o koordinaciji napora u borbi protiv terorizma i regulisanju krize u Siriji i Ukrajini.
Za vreme predizbornih debati Makron je politiku Moskve nazivao opasnom i isticao je da neće ići na zbližavanje sa Kremljom. Međutim, u Kremlju često ponavljaju da ne bi trebalo uzimati ozbiljno izjave koje se daju za vreme predizborne kampanje, već da je važno šta političar govori i kakve mere preduzima posle izbora.
Najnovija istraživanja pokazuju da svaki peti Rus očekuje poboljšanje odnosa sa Francuskom nakon izbora Makrona na mesto predsednika, a takođe više od polovine Rusa se odnosi pozitivno prema njegovoj pobedi na izborima.
Sa druge strane, 40 odsto ispitanika u Rusiji smatra da nikakvih promena u bilateralnim odnosima neće biti, bez obzira na to ko je u Francuskoj došao na vlast.
Analitičari ocenjuju da će susret Putina i Makrona „otopiti led“ između dve zemlje i označiti početak bilateralnih odnosa koji će biti zasnovani na poverenju.
„Taj susret pruža priliku da se razmotre ne samo gorući problemi, kao što su Sirija i Ukrajina, već da se razgovora i o rusko-francuskim odnosima, uključujući i ekonomske, koji prolaze kroz ne tako dobra vremena. Ali, sa druge strane, trebalo bi imati u vidu da francuski biznis nije otišao iz Rusije, uprkos sankcijama i ne baš najboljim odnosima. U Rusiji i dalje posluje oko 500 francuskih firmi, uključujući i naftnu kompaniju ’Total‘, koja radi na velikom projektu ’Jamal SPG‘. Osim toga, susret će pomoći da se otopi led, koji je stvoren za vreme predsedničke kampanje u Francuskoj. Kad to kažem, imam u vidu izjave iz Makronovog štaba o tome da se u Rusiji o kampanji ne izveštava objektivno i da Rusija ima ’antimakronovski pravac‘. Ova Putinova poseta mogla bi da otkloni takve sumnje i kritike“, kaže za Sputnjik Sergej Fjedorov, vodeći naučni saradnik Instituta za Evropu Ruske akademije nauka.
Analitičar ističe da bi Putin i Makron mogli da nađu zajednički jezik i kada je reč o borbi protiv međunarodnog terorizma, jer im se interesi po tom pitanju poklapaju.
„Ne treba očekivati neki veliki napredak i rešavanje konkretnih problema na prvom sastanku dva predsednika. Najvažnije je da se oni lično upoznaju. Po svemu sudeći, Makron je odlučniji od svog prethodnika kada je reč o borbi protiv terorizma. Nije bez razloga on prvo posetio Mali, gde se sastao sa vojnicima koji se bore protiv terorista. Mislim da Putin i Makron mogu da nađu zajednički jezik, jer se naši interesi poklapaju. Mogu li oni u budućnosti da dovedu naše odnose na visoki nivo poverenja? Moguće je, jer smo kroz istoriju imali više perioda kada smo se slagali i imali dobre odnose, nego perioda nesuglasica i međusobnog nepoverenja“, zaključio je Fjedorov.
General Dominik Trankan, bivši šef vojne misije Francuske u UN i bivši Makronov savetnik za pitanja odbrane tokom predizborne kampanje, u izjavi za Sputnjik ocenjuje da su Rusija i Francuska krenule putem dijaloga, što je dobar signal.
„Predsednik Makron je našao prave reči da izrazi poziciju Francuske. On je rekao da se mi nalazimo između Moskve i Vašingtona. To je stara tradicija koja proističe još iz vremena Šarla de Gola, koju je potom nasledio i predsednik Miteran. Mi smo stvarno između Moskve i Vašingtona, a Rusija je evropska zemlja sa kojom treba da vodimo dijalog. Istakao bih, uzgred, da je predsednik Putin 18. maja telefonirao Makronu i ja smatram da je to bio dobar potez, ispravan korak, jer mi moramo da vodimo dijalog, mi moramo da radimo zajedno, mi imamo zajedničke interese i zajedničke probleme, koje bi trebalo rešiti“, smatra general.
Podsećanja radi, Putin je imao prvi telefonski razgovor sa novim francuskim predsednikom 18. maja, četiri dana nakon što je Makron stupio na dužnost i zamenio na tom mestu Fransoa Olanda.
Lideri su razgovarali o odnosima dve zemlje i dogovorili su se da zajedno rade na aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, uključujući i borbu protiv terorizma.
Ruski lider je čestitao predsedniku Francuske stupanje na dužnost i formiranje nove Vlade, a takođe je izražena i obostrana spremnost za razvoj tradicionalnih prijateljskih rusko-francuskih odnosa u svim sferama.
Tokom razgovora je naglašena važnost dalje saradnje u okviru „Normandijske četvorke“, koja se bavi rešavanje krize u Ukrajini.
Međutim, ima i onih analitičara koji nisu u potpunosti sigurni da će predsednici uspeti da izglade odnose, jer, kako kažu, „Makron je zagonetka, enigma“, pa bi prognoze radije prepustili vremenu.