Nenad Balać imao je samo tri godine i kao kroz san se seća noći kada su neki ljudi upali u njegovu kuću u Donjem Lapcu u blizini Gospića u Hrvatskoj. Otac mu je tada ubijen, a deda je uspeo da njega, majku i stariju sestru izvuče tako što ih je prebacio kod komšije Hrvata preko plota. Sledeće čega se seća je da se probudio u bačvi sa majkom, u komšijskom podrumu.
Nenad danas ima 28 godina, živi u Busijama u Beogradu, a u rodnoj kući bio je samo jednom.
U razgovoru za Sputnjik priznaje da ne zna da li bi tamo sada živeo jer kaže da njegov deda pokušava da se vrati otkad su prognani.
„Kuća je prizemna, ima oko 60 kvadrata i plac ima oko pet ari, ali sve je to do temelja srušeno. Sve je zapušteno, a dedi su već nekoliko puta odbijali da daju pare za obnovu kuće. Sad posle ovog najnovijeg, gde od nas traže da sami platimo raščišćavanje onoga što su hrvatski vojnici srušili, deda je digao ruke. Ne verujem da će od toga biti išta“, kaže mladi Balać.
Mile Rajčević danas živi u Beogradu, a iza sebe u Gospić ostavio je kuću od 200 kvadrata i 35 ari zemlje. Nema nameru da se vraća, a nije posve siguran šta sada može i da uradi.
„Kuću smo napustili 21. septembra, na Gospojinu, samo nekoliko dana posle toga mnogo Srba je odvedeno iz svojih domova, a kasnije i pobijeno. Čemu ja tamo da se vratim?! Oca su mi ubile ustaše u Drugom ratu, a ja nisam verovao da tako nešto može da se ponovi“, kaže on.
Hrvatske vlasti donele su odluku da Srbi sami treba da plate rušenje i uklanjanje oronulih i uništenih kuća koje su im spaljene tokom akcije „Oluja“. Prvi računi stigli su vlasnicima kuća u istočnom Gospiću, a cena se kreće od 700 do 2.700 evra da uklone svoje nekadašnje domove. Ukoliko to vlasnici ne urade, to će platiti lokalna samoupravama, ali u tom slučaju Srbi gube pravo na svoju dedovinu.
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba u regionu, kaže da je reč o oko 30.000 objekata koji pripadaju Srbima, a koji se nalaze u ovom stanju. On objašnjava da je ovaj zakon tako napravljen da mu je gotovo nemoguće suprotstaviti se jer se svodi na prostu logiku — nisi platio račune, država te tuži, izgubiš na sudu i država svoje naplati tako što ti u ovom slučaju oduzme imovinu.
„Skandalozno je i licemerno da država, ista ona koja im je u ratu srušila domove, sada traži od žrtava da plate da se ruševine raščiste. To je za Srbe u Hrvatskoj samo dodatni pritisak i završni čin legalizacije etničkog čišćenja“, navodi Linta.
Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, podseća da Srbi godinama vode sukob sa Hrvatima oko imovine, ali da to, nažalost, izgleda nikoga ne zanima.
„Po bečkim sporazumu o sukcesiji, sve je trebalo da nam bude vraćeno u stanje u kakvom je bilo 1991. godine, ali oni su oformili takav mešoviti komitet koji ništa ne radi, a vreme prolazi. Brisanje ili negiranje postojanja Srba ide dotle da sada kad su prvo isterali narod, sada im je u interesu da i te temelje naših kuća izbrišu tako da ništa više ne podseća na Srbe. Čak su i groblja bila na dnevnom redu budući da ljudi nisu bili u situaciji da plate tu nadoknadu koju traže, država je tražila da se pokojnici izmeste iz tih grobova. Dotle je to išlo da ni mrtvi Srbi nemaju mira“, navodi Budimir.
Naš sagovornik napominje da se ne radi samo o kućama, već i o crkvama, školama, pa čak i železničkim stanicama i podseća da je jedna trećina Hrvatske pripadala Srbima. On kaže da Hrvatska pored ovoga sprema i Zakon po kome će svi koji imaju imovinu u Hrvatskoj, dakle svoju dedovinu, biti tretirani kao vlasnici vikendica, te će u skladu sa tim i plaćati porez.
Inače, u jesen 1991. godine hrvatska vojska i policija u Gospiću su ubile najmanje 124 Srbina, a među njima je bilo i bilo je 38 žena. Ubijeno je deset bračnih parova, a u četiri navrata po jedan roditelj i dete. Od 124 ubijena Srba, do sada je pronađeno 50 posmrtnih ostatka, a za ostalima se još traga. Za likvidaciju srpskih civila osuđeni su Mirko Norac na 12 godina, sekretar Operativnog štaba u Gospiću Tihomir Orešković na 15, a Stjepan Grandić, komandant drugog puka, na 10 godina zatvora.
