„Nije slučajno da makedonske opcije nisu mogle da nađu međusobno razumevanje i da u boljem svetlu očuvaju makedonske interese kao što to čine albanske stranke. Albanske stranke nijednog momenta nisu bile u dilemi da li treba da uđu u vlast sa Zaevom i to je deo strategije onih koji upravljaju makedonskom krizom.“
To je izjavio za Sputnjik general-major u penziji Mitar Kovač, profesor Vojne akademije i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, koji ocenjuje da predajom mandata za sastav nove Vlade Zoranu Zaevu makedonska kriza nije zatvorena.
Zašto ste onda u javnosti stvara slika da je kriza okončana?
— Pre izbora ni Zaev ni albanske partije nisu govorile o mogućem scenariju udruživanja i raspletu makedonske krize. Albanski faktor u Makedoniji zainteresovan je da u miru dobije strateške ciljeve, a to je pre svega federalizacija kroz redovan proces odlučivanja u makedonskim institucijama. Šta je doprinelo tome da se na ovakav način razvije i razrešava kriza i da se stvara privid da je kriza rešena, teško je reći, ali sigurno je da je predsednik Makedonije već duže izložen različitim pritiscima sa Zapada, pre svega SAD. To smo videli po posetama njihovih emisara, ali i ucenama čelnika EU. Takođe, NATO je neposredno učestvovao u kreiranju makedonske krize i uslovljavanju da se desi baš ovakav scenario koji vidimo. Malo je problematično da je predsednik Makedonije popustio tako brzo i da nije išao na rasplet krize preko vanrednih parlamentarnih izbora. Kada u nekom narednom periodu Albanci počnu da ispostavljaju uslove koje su dogovorili sa Zaevom doći će do ponovne eskalacije krize i iznuđivanja novih izbora.
Šta se desilo sa „tiranskom platformom“ koja se više ne pominje?
— Stratezi sa Zapada koji su upravljali krizom preko Tirane su shvatili da postoji kritična masa u Makedoniji i da može da dođe do građanskog rata ili sukoba za koji niko ne može pouzdano da zna kako će se završiti i da li će deo makedonske teritorije ostati pod kontrolom Albanaca. Prešlo se na scenario da se postepeno preuzme vlast i od predsednika čime bi se ukinula i ta jedina poluga volje makedonskog naroda.
U kojem pravcu idu odnosi Beograda i Skoplja posle izjave Zorana Zaeva da Srbijom rukovodi nacionalističko rukovodstvo?
— Zaev nije nikakva figura koja može da govori u regionalnom smislu ko je kakav, niti poseduje autoritet u samoj Makedoniji. On je samo jedan zvučnik koji prenosi interese i mišljenje dugih, on je jedan od centara koji treba da diskredituje vlast u Srbiji, da je proglašava nacionalnom. Kako god razmišljali, vlast u Srbiji ima neku dozu samostalnosti u odnosu na druge države Zapadnog Balkana u smislu artikulacije svojih nacionalnih interesa i odnosima prema drugim velikim centrima moći.
Da li će izjava Zaeva uticati na položaj Srba u Makedoniji?
— To je moguće u nekom scenariju zaoštravanja odnosa između Srbije i Makedonije, što se, nadam se, neće desiti. Nadam se da će Zaev smanjiti malo tu retoriku, da će biti koliko-toliko svestan da će to štetiti prvenstveno makedonskom narodu. Znaju kakve odnose imaju sa Grčkom, treba samo još da pokrenu problem prema Srbima i onda dolaze u poziciju da budu još veći saveznik sa albanskim partijama i sa albanskim narodom.
Kako vidite to što je bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj, kog Srbija tereti za ratne zločine, kandidat za kosovskog premijera?
— Ta lažna država Kosovo je prostor države Srbije koji je suštinski okupiran i nama bilo koja promena na vlasti na Kosovu neće puno doneti, jer u albanskom narodu postoji konsenzus oko otcepljenja te teritorije i njenog prisajedinjenja sa Albanijom u budućnosti. Sa druge strane, mi mislimo da će proces mirnog pregovaranja sa Albancima dovesti do mirnog rešenja.
Da li je njegova kandidatura guranje prsta u oko Beogradu?
— Mi ga teretimo kao jednog većeg zločinca, što ne znači da Hašim Tači nije zločinac, a ne vidim i da se veći deo činilaca vlasti u Prištini nekada nisu afirmisali kao pripadnici OVK i da na osnovu tih zasluga nisu stekli političke pozicije. Bespredmetno je praviti gradaciju između toga ko je manji ili veći zločinac — Haradinaj ili Tači, ali u smislu političkog uticaja imaće isti odnos prema Srbiji.
Ali izjava Haradinaja da ga Srbi i ZSO ne zanimaju zvuči veoma zastrašujuće…
— Ako bi se Haradinaj tako ponašao, možda bi to u krajnjem slučaju bilo dobro i za Srbe, ne toliko na KiM, koliko za srpsko nacionalno pitanje, jer Beograd više ne bi mogao da gleda probleme na taj način, niti da žmuri i da ne povrati suverenitet nad celim ili delom Kosova i Metohije, jer su se okolnosti od 1999. promenile. Ja to kao vojnik ne isključujem. Da li će se to desiti u ovoj generaciji, za 20 ili 120 godina nije bitno, bitno je da nam se ne ospori prostor KiM.
Na izborima na Kosovu i Metohiji učestvovaće nekoliko srpskih stranaka ili grupacija. Koliko je to dobro za Srbe na KiM?
— To nije dobro i ogroman kapital je krenuo ka kupovini glasova poslanika, uticaja na pojedine srpske liste i partije da bi se posle izbora čak i one koje se deklarišu kao srpske okrenule ka albanskim interesima. Bojim se da na taj način vlasti na KiM ne ispune uslove koje im je Amerika postavila u pogledu vojske ili formiranja oružanih snaga Kosova i da to učine uz pomoć srpskih poslanika. Zvanični Beograd treba da utiče na srpske političke subjekte na KiM da se ukrupnjavaju i da stanu iza jedinstvene platforme kao što to čine Albanci gde god se nađu u prilici, pa i u Makedoniji.
Bakir Izetbegović je rekao da bi ponovo pokrenuo tužbu protiv Srbije. Da li on to priželjkuje neke nemire?
— On kao visoki funkcioner nikada nije napustio ideologiju unitarne BiH, a kamoli prihvatio mogućnost demokratskog razlaza, a takav je bio i tokom rata za vreme vlasti svoga oca. Na duže staze teško je očekivati da je BiH kao jedinstvena država održiva iz istih razloga iz kojih se raspala i SFRJ. Ne postoje realne pretpostavke niti kritična masa ni u muslimanskom narodu da preduzme neke ozbiljnije aktivnosti izuzev ekstrema. Oni ne mogu da promene situaciju u svoju korist, ali nije isključeno da će pokušati nešto prilikom demokratskog opredeljenja RS ka samostalnosti, kada bi moglo da dođe do različitih oblika provokacija i oružanog nasilja. Izetbegović ne može da shvati da rezultat građanskog rata jesu dva entiteta od kojih je RS deo BiH, a ne talac ili rob muslimanskih vlasti u Sarajevu.
Završen je i veliki ekonomski forum u Pekingu. Možemo li da kažemo da Peking i Moskva osvajaju Evropu bez rata?
— Mislim da je prošlo vreme kada je Evropa bila američki protektorat SAD još od Drugog svetskog rata. Postoji ta logika Sjedinjenih Država da i je Evropa i dalje neko nedonošče kojem treba tutor i da zato i drži i povećava kontingente vojnih snaga. Na tome se vide i druge mere uticaja posebno prethodne američke vlasti prema Evropi. Raduje me takav skup i nije neočekivan u smislu efekata rezultata i strategijskih opredeljenja prema civilizaciji. Danas samo neuki ne vide da svet jeste već postao multipolaran, da Amerika nije više jedina supersila, u mnogim elementima je Kina ta koja predvodi svetske procese, a Rusija se afirmisala kao nezamenjiva vojna sila u regionu Evroazije i u regionu Bliskog istoka. Moskva je pokazala da u Siriji brani svoj suverenitet i svoju nezavisnost, ne samo u vojno-bezbednosnom, nego i u privrednom smislu. Naime, postojala je strategija Zapada da razbijanjem Sirije stavi pod kontrolu Bliski istok i da obezbedi transfer nafte i gasa prema Evropi, iskompromituje snabdevanje naftom i gasom sa Istoka. Time bi se na duže staze urušio privredni razvoj, izazvali socijalni, negativni procesi i posledice po mir i bezbednosti Rusije i obezbedilo neko jače rastakanje Rusije iznutra, a time i ostvarivanje geostrateškog interesa za rasparčavanje Rusije u budućnosti. Na sreću, Rusija je videla da mora da obezbedi svoje interese na prostoru Sirije i da stane na margine tih energetskih tokova i da kontroliše transfere i puteve transfera energenata.
Da li Vam je kompjuter bezbedan?
— Ne verujem da je bezbedan. Čim ste na mreži onda ste sa informacijama sasvim globalno dostupni. Generalna moć sa Zapada jeste i moć u domenu elektronskih medija, ona se sa napretkom drugih civilizacija pomalo diversifikuje, ali verujem da nosioci globalnih mreža u svetu jesu u mogućnosti da prate političke pojedine uticajne subjekte i privredne subjekte u svetu, a male države su većinom i nebezbedne u tom smislu, kada su nebezbedne i velike države. Verujem da se sa svim ovim scenarijima sa virusima i sa njihovim rešavanjem upravlja iz istog centra kao što se to radi sa virusima u realnom životu.
Plaši li Vas takva vrsta ratovanja?
— Iskreno, iako smo kao vojska oskudevali u sredstvima za opremanje nekih složenih borbenih sistema, pokušavali smo da u teorijskom smislu budemo u vrhu, da pratimo ta saznanja i kod nas u institutima i u institucijama koje se bave razvojem tehnike i opreme, razvojem procedura u tom elektronskom spektru i zaštiti informacija. I uradili smo puno. Naši instituti i škole bave se tim sajber ratovanjem, to nije stran pojam još od mog vremena, tako da sam danas siguran da ljudi u vojsci znaju šta rade na zaštiti informacija i na zaštiti borbenih sistema koji rade na tim osnovama.
