Dva dana uoči zaključenja liste za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu albanske stranke su se podelile u dve kolone. Jednu predvodi lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, uz Demokratsku partiju Kosova (stranka koju je donedavno vodio Hašim Tači) i stranka Fatmira Ljimaja Inicijativa za Kosovo. Drugi blok čine stranka Ise Mustafe Demokratski savez Kosova, stranka Bedžeta Pacolija Alijansa za novo Kosovo i novoformirana stranka Iljira Dede Alternativa. Pokret „Samoopredeljenje“ na izbore ide samostalno.
Koalicija Tači–Haradinaj za mnoge je iznenađenje s obzirom da su njih dvojica u više navrata pokušavali da naprave vlast, ali se ona svaki put završila loše. Procena je da je na ovakvu podelu u albanskim strankama uticao pre svega Zapad, čineći tako da se napravi jasna linija između političara koji su iz krugova OVK i onih koji nisu imali veze sa tom terorističkom organizacijom.
Procena je, međutim, da nijedna od ove dve koalicije neće moći sama da dobije većinu, pa se smatra da će pokret „Samoopredeljenje“ biti taj koji će odrediti ko će biti budući premijer Kosova — Bedžet Pacoli ili Ramuš Hardinaj.
Analitičari, međutim, prednost daju Haradinaju iz prostog razloga jer ako bi Haradinaj opet ostao bez vlasti, moglo bi da dođe do nemira na Kosovu. Takođe se smatra da će ukoliko postane premijer Haradinaj morati da nastavi razgovore sa Beogradom u Briselu, iako je u više navrata rekao da briselski dijalog treba prekinuti.
U isto vreme koalicija okupljena oko Ise Mustafe predstavalja neku vrstu građanske opcije koja bi Zapadu mogla da se „nađe pri ruci“ ukoliko bi usledila hapšenja u redovima koalicije okupljene oko Haradinaja od strane Specijalnog suda za zločine OVK. Podsećanja radi, američki ambasador u Prištini u više navrat je upozorio Albance da „paze koga stavljaju na izborne liste“ upravo zbog pomenutog suda i mogućih optužbi.
Izbori na Kosovu zakazani su za 11. jun.
Pratite nas na Tviteru i prvi saznajte ono što drugi prećutkuju.
