„Sve ankete pokazuju da u Rusiji danas nema podela među konfesijama, a takođe ni tenzija. Pravoslavci, muslimani i predstavnici drugih veroispovesti pronašli su načine saradnje i suživota, kako na nivou rukovodstva zemlje, tako i na nivou samih zajednica. Verujem da su u Rusiji svi verski ratovi završeni odavno. Postoje stabilnost i održivi odnosi“, kaže za Sputnjik Ramilj Hajrutdinov, direktor Instituta za međunarodne odnose, istoriju i orijentalistiku Kazanjskog federalnog univerziteta.
Većina ruskih analitičara se slaže u oceni da islamofobija trese mnoge zapadne države, ali da „ta histerija nije zahvatila Rusiju“.
„Mislim da je pogrešno praviti podele Rusije na, uslovno govoreći, ’nemirni Kavkaz‘, ’stabilnu centralnu Rusiju‘ itd. S obzirom na to da vršim monitoring i da pratim raspoloženja u muslimanskom društvu, mogu da kažem da je većina incidenata izazvana socijalnim problemima, a ne međukonfesionalnim odnosima. Nije tajna da je posle raspada SSSR-a povećan priliv radnih imigranata u Rusiju. To je izazvalo određenu nelagodnost kod domaćeg stanovništva i neke probleme vezane za prilagođavanje doseljenika, ali kao što sam već rekao, to su isključivo socijalni momenti, a ne religiozni. Osim toga, treba shvatiti da to nije isključivo ruski problem, već da se sa njim suočavaju i druge zemlje“, kaže Hajrutdinov.
U Moskvi je pre dve godine otvorena najveća džamija u Evropi, koja može da primi 10.000 vernika. Otvaranje džamije trebalo je da pokaže kako u istoj državi skladno žive predstavnici različitih religija, kao i to da je Moskva uspela da izgradi odlične odnose sa celim „islamskim svetom“.
Kremlj je ovaj događaj predstavio kao istorijski, ističući da nova moskovska džamija simbolizuje preporod multikonfesionalne Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je tada u svom obraćanju rekao da je islam nerazdvojivi deo Rusije i da muslimanski lideri mnogo doprinose u izgradnji mira i razumevanja u društvu, pa tako lepa džamija izuzetno priliči Rusiji kao multietničkoj i multireligijskoj zemlji.
U ruskoj prestonici danas ima šest velikih džamija, i oko 100 manjih islamskih bogomolja.
Za poslednjih tridesetak godina, broj džamija u Rusiji se povećao za više od 80 puta. Ako je do sredine osamdesetih na teritoriji Rusije bilo manje od 100 džamija, danas ih ima više od 8.000. Ipak, ta brojka je više od dva puta manja nego što je bilo džamija sredinom dvadesetih godina.
„U Rusiji se grade i obnavljaju verski objekti, i to se odnosi ne samo na pravoslavne već i na islamske. Saradnja postoji na svim nivoima“, tvrdi Hajrutdinov.
Međutim, analitičar ističe da je Rusija ozbiljno zabrinuta zbog širenja terorizma i da preduzima sve mere da se odupre tom zlu.
„Rusija želi da tu ’zarazu‘ odgura što dalje od svojih granica. Činjenica je da se jedan broj građana Rusije, uključujući i Tatarstan, koji ja predstavljam, sada sa oružjem u rukama bori na strani tzv. Islamske države. Zato je veoma važna edukacija i prevencija širenja ekstremizma unutar muslimanske zajednice. Navešću konkretan primer. Na Kazanjskom federalnom univerzitetu postoji poseban centar, gde se održavaju kursevi, koje posećuju imami i predavači medrese. To im koristi u radu sa muslimanskim zajednicama da pronalaze prave i ubedljive argumente, koji im pomažu da odvrate ljude od ekstremističkih ideja. Posebno to važi za mlade imame, kojima ponekad manjka iskustva. Naravno, naš centar ne radi samo sa pedagozima i sveštenicima, već i sa bezbednjacima i lokalnim vlastima. Posebna pažnja se posvećuje prevenciji širenja ekstremističkih ideja među onima koji su ležali u zatvorima, jer odatle često izlaze ozlojeđeni, i kao pristalice radikalnih ideja. Osim toga, među našim saradnicima ima i onih koji su bili u tom drugom ’taboru‘ i zbog toga osuđivani, ali su promenili svoje poglede na život i sada pomažu drugima da ne skrenu sa pravog puta. Dakle, edukacija i prevencija su veoma važan deo borbe protiv terorizma, a naša država preduzima sve mere i u tom pravcu“, zaključio je Hajrutdinov.
Rusija je najveća pravoslavna zemlja na svetu — u zemlji od 146,8 miliona stanovnika, oko 70 do 75 odsto stanovništva čine pravoslavci, dok je islam druga religija po broju verujućih. O tome koliko muslimana živi u Rusiji stalno se debatuje, ali prema nekim procenama ima ih oko 20 miliona.
U Rusiji postoje regioni koji su „čisto“ ili većinski muslimanski. „Etnički muslimani“ tj. narodi koji tradicionalno ispovedaju islam čine većinu stanovništva u sedam ruskih subjekata: u Ingušetiji (98 odsto), u Čečeniji (96 odsto), u Dagestanu (94 odsto), u Kabardino-Balkariji (70 odsto), u Karačajevo-Čerkeziji (54,6 odsto), u Baškortostanu (54,5 odsto) i u Tatarstanu (54 odsto). Međutim, ovde bi trebalo imati u vidu da se prilikom popisa stanovništva pitanje o veroispovesti nije postavljalo, a da svi „etnički muslimani“ ne ispovedaju islam.
Takođe, u Rusiji živi i nekoliko miliona migranata — muslimana, koji su uglavnom došli iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza. U Moskvi je, recimo, Azerbejdžanaca više nego u Bakuu. Tatara je više nego u Kazanju.
Samo u Moskvi živi oko dva miliona muslimana, a u Moskovskoj oblasti — 650 hiljada. U Sankt Peterburgu i Lenjingradskoj oblasti — 750 hiljada.
Analitičari ističu da su različite konfesija u Rusiji pronašle recept za suživot i da među njima vlada tolerancija i dijalog.
