„Želeo bih da naglasim da islamski mir može u punoj meri da računa na podršku i pomoć Rusije. Spremni smo da povećamo saradnju sa našim partnerima u borbi protiv snaga terora, kao i u traženju mirnih rešenja za regionalne krize“, navodi se u telegramu, objavljenom na sajtu Kremlja.
Putin je izrazio uverennje da zajedničkim naporima možemo da uradimo mnogo na jačanju međunarodne bezbednosti i stabilnosti, na izgradnji pravednog, demokratskog svetskog poretka, „slobodnog od svake vrste netrpeljivosti, diskriminacije i jakog diktata“.
U poslanici, predsedik Rusije je primetio da se mnoge muslimanske države danas suočavaju sa eskalacijom i ratobornim ekstremizmom, zaoštravanjem etnokonfesionalnih nesuglasica, ekonomskim i socijalnim problemima.
„Posebno dramatična je situacija u Siriji, gde se već nekoliko godina nastavlja krvoproliće i značajan deo teritorije se nalazi pod vlašću kriminalnih grupa, koje su izgubile ljudski moral i u suštini objavile rat čitavom civilizovanom društvu“, naglasio je Putin.
Odluka da se ovaj događaj organizuje u Groznom nije doneta slučajno — Čečenija se godinama suočava sa terorizmom, a dva čečenska rata devedesetih godina odnela su živote hiljade civila.
„Čečenski narod poznaje užase rata. Teroristi su u našoj zemlji pokušavali da uspostave svoj poredak, da nametnu lažnu ideologiju, koja protivreči svim moralnim, ljudskim i islamskim principima. Ti neljudi su oskrnavili naše džamije, ubijali civile, imame“, rekao je lider Čečenije Ramzan Kadirov, govoreći na skupu u Groznom.
On je ocenio da zahvaljujući politici predsednika Vladimira Putina Rusija ostaje najverniji saveznik i zaštitnik islama. To je, prema njegovim rečima, jedina zemlja koja ima efikasne mere za borbu protiv terorističkih organizacija.
„Ali za njihovu potpunu likvidaciju potrebna je solidarnost međunarodne zajednice“, istakao je Kadirov.
Učesnici foruma u Groznom su rekli da će Čečenska Republika zauvek ostati primer kako je Rusija uspešno eliminisala žarište ekstremizma.
Oni su primetili da su danas u tom delu Rusije putevi dobri i široki, da je infrastruktura razvijena, a da je pre samo deset godina cela ta oblast ležala u ruševinama.
Predsednik Tatarstana Rustam Minihanov je rekao da se Rusija i ceo svet suočavaju sa izazovima koje nameće međunarodni terorizam, na prvom mestu Islamska država i druge radikalne organizacije. On je istakao da DAEŠ i druge terorističke organizacije „kaljaju“ islam i nanose nepopravljivu štetu religiji. On je pozvao sve muslimanske zemlje i međunarodnu zajednicu da se zajedno suprotstave tim pretnjama.
Deputat turskog Parlamenta Jakiš Jašar je ocenio da ceo islamski svet i konkretno Sirija preživljavaju veliku krizu, najverovatnije najveću u istoriji te zemlje, a da upravo Rusija igra ogromnu ulogu u političkom regulisanju sirijskog konflikta.
On smatra da se sirijski i bliskoistočni konflikt, najverovatnije, neće rešiti u skorije vreme, ali ističe da su dejstva koja preduzima Rusija „veoma praktična i pozitivna“.
„To je put koji će najverovatnije biti uspešan“, dodao je on.
Jašar je takođe konstatovao da su Rusija i Turska posle dugogodišnjih neslaganja oko sirijskog pitanja počele da sarađuju u rešavanju sirijske krize.
Lider Krima Sergej Aksjonov je naglasio da je Rusija već vekovima neraskidivo povezana sa islamskim svetom.
„Danas nas ne povezuje samo ekonomska saradnja, već i privrženost tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima. Mi smo ujedinjeni u želji da zaštitimo naše vrednosti od destruktivnog i agresivnog uticaja globalizacije po zapadnom modelu, i naše narode od pretnji ekstremizma i terorizma. Islam i terorizam su nespojivi pojmovi. Pominjati terorizam u kontekstu jedne od svetskih religija smatram vrhuncem cinizma i neznanja“, istakao je Aksjonov.
On je predložio da sledeće zasedanje grupe za strateški pogled „Rusija i islamski svet“ bude održano na Krimu.
Glavna tema zasedanja bile su perspektive ekonomske saradnje Rusije i muslimanskih država, a takođe se razgovaralo i o izradi protivmera rastućim bezbednosnim pitanjima.
Učesnici su takođe konstatovali da među zemljama postoji veliki neiskorišćeni potencijal za ekonomsku saradnju, a takođe su izrazili želju da se poveća trgovinska razmena, da se ojača saradnja u oblasti ekonomije, obrazovanja i visoke tehnologije, kao i u oblasti zdravstva, sporta, kulture i turizma.
Na zasedanju grupe „Rusija i islamski svet“ učestvovali su predstavnici Rusije, Iraka, Alžira, Bangladeša, Kuvajta, Turske, Avganistana, Jemena, Jordana, Pakistana, Katara, Saudijske Arabije, Irana, Libana, Sirije, Omana i drugih zemalja.
Grupe za strateški pogled „Rusija — islamski mir“ nastala je 2006. godine, nakon što se Rusija priključila Organizaciji za islamsku saradnju u svojstvu posmatrača. Grupom predsedava lider Tatarstana Rustam Minikhanov.
Grupa pomaže u saradnji Rusije sa elitama muslimanskih zemalja i stvaranju instrumenata „meke moći“. Njen glavni zadatak su pružanje pomoći u procesu daljeg približavanja Rusije i islamskog sveta na kulturnom i civilizacijskom nivou, koordinacija stavova o najvažnijim međunarodnim pitanjima, kao i pomoć u uspostavljanju kontakata sa akcentom na proširenje ekonomske saradnje i saradnje između omladinskih organizacija.
Takođe, u okviru grupe planirano je da se promovišu tradicionalne vrednosti muslimanskih naroda Rusije s ciljem suprotstavljanja islamističkim radikalnim idejama u društvu.
Pratite nas na Tviteru i prvi saznajte ono što drugi prećutkuju.
