Eksperti za bezbednost smatraju da poslednji veliki napad sajber-virusa „vona kraj“ liči na upad u servere firme „Soni“, kada je očima javnosti bilo izloženo na hiljade ličnih prepiski rukovodstva, za šta je bila optužena Severna Koreja. Neki su i sad požurili da optuže Pjongjang, ali da li je zaista tako?
Šef turske Asocijacije informacionih tehnologija i sajber-bezbednosti Javuz Selim Juksel u razgovoru za Sputnjik objasnio je da viruse, odnosno zloćudne softvere (malvere), stvaraju stručnjaci za informacione tehnologije koji rade za obaveštajne službe.
„Hakeri koriste poverljive informacije američke Agencije za nacionalnu bezbednost koje su procurile u javnost, uzimaju ih kao osnovu i razrađuju nove konfiguracije malvera. U slučaju virusa ’vona kraj‘ radi se upravo o tome.“
Turski ekspert objašnjava da je taj virus, odnosno malver, kreirala hakerska grupa „Šedou brokers“, čiji su članovi rasuti i aktivni po celom svetu. Nije poznat njihov tačan broj, ali je jasno da se radi o velikoj međunarodnoj kriminalnoj grupi.
„Zamislite da se ovde ne radi o kriminalcima u tradicionalnom smislu koji idu da pljačkaju banku, već o ljudima koji su dobro potkovani neophodnim znanjem, sede kod kuće i bave se programiranjem. Oni stvaraju te zloćudne programe, odnosno viruse, i vrše napade“, objašnjava Juksel.
Tokom prethodnih godina, sajber-napadi su uglavnom bili povezani sa elektronskom poštom, kada bi pojedinac dobijao poruku sa virusom. Otvarajući pismo zloćudni program bi zarazio njegov računar. Tako su se do sada obično širili sajber-virusi.
„Ipak, trebalo bi imati u vidu da postoje i zaista drastične situacije, kada, na primer, virus napada server bolnice. Na taj način se gube svi podaci o pacijentima i dešava se čak da čoveka na operacionom stolu ne mogu da operišu, jer je nestala njegova istorija bolesti“, naš sagovornik slikovito predstavlja različite opasnosti od hakerskih napada.
Predstavnik Piratske partije Francuske Toma Vatanab Vermorel za Sputnjik objašnjava da je inicijalna sajber-opasnost „uzdizanje i gajenje kulture tajne“, kada građani zavise od države i specijalnih službi.
„Tajna je uvek slabost. Oni koji stvaraju sistem čuvanja tajni, stavljaju sebe u podređen položaj u odnosu na one koji žele da otkriju tu tajnu. Zato se mi kao politička stranka zalažemo za potpuno otvorene izvore i za to da kodovi budu svima dostupni i poznati, jer samo tako onda niko ne bi zavisio od krupnih struktura, bilo države, bilo korporacija“, objašnjava Vermorel.
Naš sagovornik dodaje da nije za čuđenje što je i tako velika i ozbiljna obaveštajna služba kao što je američka zapravo ranjiva.
„Mi upravo ukazujemo na to da država čuva neverovatno velike količinu informacija, ali ko će zaštiti građane od napada na podatke koje čuva država? Informacija mora biti slobodna i dostupna. Nijedan zloćudni softver onda ne bi imao smisla, ako ne bi bilo čuvanja tajni“, zaključuje Vermorel.
