Južnokorejski mediji pišu da su se Severnokorejci, na marginama foruma u Pekingu, sreli sa predstavnicima Južne Koreje i da su sa njima razgovarali u kuloarima, nakon što su se slučajno našli u istoj prostoriji namenjenoj za odmor.
Šef južnokorejske delegacije je potvrdio da je došlo do susreta, navodeći da je to bio „kratak i neplaniran razgovor“. On je rekao da je prilikom susreta oštro kritikovao poslednja raketna lansiranja Severne Koreje i da mu se čini da „Pjongjang računa na obnavljanje međukorejskog dijaloga“.
Korejski mediji takođe navode da je ministar za spoljnoekonomske odnose Severne Koreje Kim Jon Čeo izneo i pozicije svoje zemlje, navodeći da su takva lansiranja samo „vojne vežbe“, a takođe je spominjao i probleme američkih i južnokorejskih manevara.
Analitičari, međutim, smatraju nema ništa čudno u tome što je Severna Koreja pozvana u Kinu, jer je korejska kriza jedna od najaktuelnijih i „gorućih“ tema u regionu, a Moskva i Peking imaju slične poglede na rešavanje tog problema.
Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin Putin i Si Đinping, koji su se sastali na marginama foruma u Pekingu, „detaljno su razgovarali o situaciji na Korejskom poluostrvu i obe strane su izrazile zabrinutost zbog razvoja situacije i eskalacije tenzija“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.
Dva lidera su izrazila zabrinutost povodom rastućih tenzija na tom poluostrvu nakon što je Severna Koreja u nedelju ujutru izvela najnoviju raketnu probu.
Kina je prethodno pozvala na uzdržanost, apelujući na sve strane da ne čine ništa što bi povećalo tenzije, nakon što je Severna Koreja lansirala balističku raketu, koja je pala u Japansko more, između Koreje i Japana.
Bela kuća je saopštila da američki predsednik Donald Tramp ne može da zamisli da je Rusija „zadovoljna“ poslednjim raketnim testiranjem Severne Koreje, jer je raketa pala bliže Rusiji nego Japanu.
Vašington je takođe zapretio da će nastaviti da steže obruč oko Severne Koreje putem međunarodnog pritiska i mogućih novih, oštrijih sankcija.
EU je, s druge strane, ispaljivanje projektila nazvala pretnjom miru i međunarodnoj sigurnosti, ali nije spominjala nove sankcije protiv Pjongjanga.
SAD su, takođe, uoči foruma, uručile protestnu notu Pekingu zbog poziva upućenog Severnoj Koreji da učestvuje u forumu na visokom nivou „Jedan pojas — jedan put“, jer je, prema mišljenju Vašingtona, Kina svojim potezom poslala „loš signal“ u uslovima kada svetska zajednica vrši pritisak na Pjongjang zbog nuklearnih i raketnih proba.
Analitičari, međutim, smatraju da „loše poruke“ u ovom slučaju nema, a da je Kina zemlja koja „samostalno i mudro“ donosi odluke i koja ne želi da učestvuje u „antikorejskoj histeriji“ koju režira Vašington.
„’Jedan pojas — jedan put‘ je dugoročna strategija i ne zavisi od dnevnopolitičkih dešavanja. Koreja i Kina su povezane istorijom i geografijom, a trebalo bi podsetiti da je Korejsko poluostrvo bilo deo istorijskog ’Puta svile‘. Kina je samostalna zemlja koja donosi mudre odluke bez obzira na antikorejsku histeriju u režiji Vašingtona. Na taj način, Peking pokazuje Severnoj Koreji da Kina vidi ovu zemlju kao učesnika evroazijskih integracija i niko ne može da pritisne Severnu Koreju uza zid. Ne smatram da je odluka o pozivu delegacije iz Pjongjanga ’loša poruka‘, kako to kažu SAD. Neka SAD same organizuju forum i odlučuju koga treba zvati, a koga ne treba. Kina pokušava da ujedini svetske ekonomije, a za razliku od nje, SAD se uglavnom bave sabotiranjem postojećih formata međunarodne saradnje“, kaže za Sputnjik Jurij Tavrovski, profesor na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda.
Analitičar dodaje da Rusija, Kina i SAD imaju isti stav kada je reč o denuklearizaciji Korejskog poluostrva, ali da su „instrumenti različiti“.
„Rusija i Kina se zalažu za denuklearizaciju Korejskog poluostrva, i kada je reč o nuklearnom programu Pjongjanga, naši stavovi se poklapaju sa stavovima Vašingtona. Ali, za razliku od SAD, ne smatramo da Severnu Koreju treba izolovati kako bi ona odustala od nuklearnih raketa. Naprotiv, Moskva i Peking smatraju da je neophodno uspostaviti dijalog, i da je forum ’Jedan pojas — jedan put‘ dobra prilika za to. Dakle, svi insistiraju na denuklearizaciji, ali instrumenti su potpuno različiti. Kina je zemlja koja je pre svega ugrožena zbog nuklearnog programa Pjongjanga. Na primer, američki protivraketni sistem THAAD, koji je navodno uperen protiv severnokorejskih raketa, u stvari predstavlja direktnu pretnju za kinesku nacionalnu bezbednost. Ali bez obzira na to, upravo Kina pokazuje fleksibilnost i mudrost kada je reč o Severnoj Koreji. Isto pokazuje i Rusija, koja se takođe zalaže za diplomatske načine rešavanja korejskog problema, iako severnokorejske rakete često padaju i u blizini naših granica. Ne smatram da je nova severnokorejska raketna proba ’pokvarila atmosferu‘ foruma, kako navode pojedini mediji. To je forum koji je posvećen ekonomiji i različitim vrstama integracija, a ne bezbednosti u regionu“.
Podsećanja radi, prošlog meseca Moskva je podržala plan za rešavanje krize u regionu, koji je predložila Kina u Savetu bezbednosti UN, a prema kojem Pjongjang treba da obustavi svoja raketna testiranja i razvoj nuklearnog programa u zamenu za prekid vojnih vežbi SAD i Južne Koreje na severnokorejskim granicama.
Analitičari ističu da se i Putin i Đinping zalažu za to da se Severna Koreja odrekne od nuklearnog programa. Radi se o tome da ukoliko ta zemlja postane nuklearna država da će nuklearno oružje dobiti i njeni protivnici — Južna Koreja i Japan, a to bi moglo da izazove još veće tenzije i pretnje u regionu. Zbog toga Rusije i Kina uvek koordiniraju svoju politiku u svim pitanjima, uključujući i ono koje se tiče Korejskog poluostrva i obe se zalažu za denuklearizaciju tog poluostrva, ali diplomatskim metodama, a ne izolacijom.