Ona je ponovila stav sa ranijih sednica da Savet bezbednosti UN nije više adekvatna platforma za rešavanje problema i izazova koje Kosovo ima.
Prema njenim rečima, Kosovo je zahvalno UN za pomoć i podršku u najtežim vremenima, ali danas „nije potrebno, i čak je kontraproduktivno i cinično dolaziti svaka tri meseca i ponavljati iste priče“ i to samo iz političkih razloga.
Na sednicama u SB UN se ne uzima u obzir realnost, smatra ona.
„Zbog toga što nas Srbija ne priznaje, ne znači da nemamo prava da budemo nezavisni. Samo zato što nismo još članica UN, i to zbog geopolitičkih igara, ne znači da smo manje država. Nismo savršena zemlja, imamo puno izazova i mnogo toga još treba da bude urađeno, ali razlog zbog kojeg dolazimo ovde nije to što nismo savršeni“, smatra Čitakuova.
Kako tvrdi, ne postoji nikakvo „Veliko Kosovo“ ili „Velika Albanija“, već zajednički cilj svih Albanaca da budu jednaki građani EU.
Govoreći o položaju manjina, ona je utvrdila da je srpska manjina najprivilegovanija u Evropi, dok je, kako tvrdi, albanska manjina u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, izložena svakodnevnoj diskriminaciji, ali da se niko zbog toga ne sastaje u UN.
„Srbija koristi ovu platformu i insistira na asimetričnoj prezentaciji, da nekako nismo isti, da su oni superiorni. Jasno i glasno da kažem — ravnopravni smo, nismo inferiorni i nezavisni smo. To je rasistički stav srpske strane“, rekla je ona.
Takođe, rekla je da Unmik više nema ulogu na Kosovu i da je Priština iznenađena što je budžet za tu misiju za narednu godinu povećan.
„Možete da zadržite skupu misiju, ali u sadašnjem obliku oni nemaju ulogu koju na Kosovu mogu da igraju“, rekla je Čitaku.
Ona je optužila Srbiju za duple standarde — sa jedne strane zalaže se za mir i pomirenje, a sa druge zloupotrebljava crvene poternice Interpola protiv onih koji su se, kako kaže, borili protiv zločina.
„Poslednja epizoda sa Haradinajem se završila, posle nekoliko meseci je oslobođen. Ali ono što se dogodilo govori o stanju uma u Srbiji danas“, tvrdi Vljora Čitaku.
„Haradinaj je dva puta oslobođen u Hagu, Srbija zna dobro da je izgubila borbu sa Kosovom, vojno 1999, politički 2008. i pravno 2009, odlukom Međunarodnog suda pravde. Sada je jasno da žele da upute moralni izazov. Ali to je lažno — jedan agresor je bio u bivšoj Jugoslaviji i to je bila Srbija, i jedna je vojska koja je počinila genocid. Mi ostali u regionu smo se borili za slobodu“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, Srbija odbija da prihvati istorijsku odgovornost i umesto katarze bira odricanje.
Ona je govorila i o nameri Prištine da formira vojsku Kosova rekavši da je Priština uložila veliki napor da se ubedi srpsko stanovništvo da prihvati taj projekat, kao što su svi ostali prihvatili.
Ako se Srbija bude mešala i branila srpskom stanovništvu na Kosovu da donese odluku onda ćemo ići dalje za zakonodavnim promenama, rekla je ona.
Tanjug
