Kuburovićeva je ukazala da je ovakav stav Prištine kulminirao početkom marta kada je kosovska skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine.
Usledile su, podsetila je, i otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. „Velike Albanije“ u slučaju da njihove ambicije u pogledu evrointegracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri.
„Uprkos tome da dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, ni u proteklom periodu nije bilo značajnijih pomaka na tom planu“, navela je i dodala da problem neće rešiti tek pokoja uzgredna javna kritika upućena Prištini.
Potrebno je, kazala je, da se čuje ujedinjeni glas naših evropskih partnera i članica SB o neophodnosti da Priština što skorije izvrši svoje obaveze po pitanju ZSO.
Kuburovićeva je ukazala da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica i intenzivna antisrpska kampanja doprineli održavanju konstantnog nivoa etnički motivisanih napada na Srbe.
U prilog tome je kao primer navela nedavne, kako je rekla, užasavajuće pretnje poslanika Alijanse za budućnost Kosova Dauta Haradinaja da, ukoliko postupak protiv njegovog brata, Ramuša Haradinaja, ne bude po volji Albanaca, na KiM neće preostati da živi nijedan Srbin.
Primetila je da je za pohvalu reakcija koja je s tim u vezi usledila od šefa Unmika Zahira Tanina, ali je dodala da pravosudni sistem na KiM ne sme da ostane nem pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba.
„Istinskog pomirenja ne može da bude bez procesiranja svih zločina, bez izuzetka i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima“, istakla je dalje Kuburovićeva.
Nekažnjivost za počinjene zločine se ne sme dozvoliti ni tolerisati, rekla je i dodala da upravo zbog toga Srbija smatra sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku francuskog suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Ramuša Haradinaja.
Albanski politički lideri u Prištini bi, poručila je, konačno trebalo da shvate da je i kažnjavanje ratnih zločinaca deo procesa normalizacije odnosa. „Kao da nisu bili dovoljni zločini počinjeni 1998-99. godine, Ramuš Haradinaj nastavlja da preti nasilnim oduzimanjem teritorije Srbije i nasilnim prekrajanjem njenog Ustava, uz poziv da SAD pruže pomoć, jer će u suprotnom Albanci sami „završiti posao između Srbije i Kosova“, istakla je Kuburovićeva.
Ona je ukazala da je na KiM sve krenulo od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesira zlodela počinjena od strane tzv. „Oslobodilačke vojske Kosova“.
Istakla je da je Voker, tada na čelu Kosovske verifikacione misije OEBS-a, bio dužan da postupa objektivno i nepristrasno, ali je da je zloupotrebio svoj mandat i misiju OEBS-a radi ostvarivanja ciljeva koji su danas razotkriveni i sastoje se u formiranju nezavisnog „Kosova“ i „Velike Albanije“.
Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način nego kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN, rekla je Kuburovićeva.
Stanovište o navodnoj „humanitarnoj intervenciji“ na KiM, nije bilo stanovište SB niti bilo kog kredibilnog tela, konstatovala je Kuburovićeva i ukazala da su činjenice koje leže u osnovi kvalifikacije da je potrebna vojna intervencija u to vreme bile sporne i prilagođene potrebama NATO-a da započne oružanu agresiju protiv SRJ.
„Agresija na SRJ je rezultirala velikim razaranjima, stradanjima, kao i proterivanjem ogromnog broja srpskog i drugog nealbanskog stanovništva sa teritorije KiM. Danas činjenice jasno potvrđuju da se protiv Srbije delovalo planski, sračunato a ne radi zadovoljavanja međunarodne pravde“, istakla je Kuburovićeva.
Ona je upozorila da je na KiM i dalje na delu veoma rasprostranjena sistematska ugroženost ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica i da se u proseku beleži 10-15 etnički motivisanih napada mesečno.
Ministarka je konstatovala da odsustvo odgovarajuće institucionalne reakcije predstavlja prećutno prihvatanje, pa čak i podršku nastavku ovakve prakse.
„Poseban izazov bezbednosti u našoj južnoj Pokrajini je u proteklom periodu predstavljao i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma“, navela je Kuburovićeva.
Istakla je i da se Srbija oštro protivi uspostavljanju oružanih snaga na KiM suprotno Rezoluciji SB UN 1244 (1999) i Ustavu Srbije, te dodala da nastojanja u tom pravcu predstavljaju ništa drugo do pokušaj podsticanja novih tenzija i to u izuzetno osetljivom momentu.
Kuburovićeva je rekla da dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, Srbija smatra najprikladnijim sredstvom za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na KiM, ali i važnim mehanizmom za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u našem regionu. Ukazala je, međutim, na to da dijalog u aktuelnom momentu ne donosi rezultate u meri u kojoj bi to mogao zahvaljujući nekonstruktivnom stavu Prištine i evidentnom nedostatku volje da se dogovoreno sprovede.
