Nalazi finskog forenzičkog tima, na čelu sa Helenom Rantom, koji je obavljao istragu u Račku povodom ubistva 40 Albanaca u januaru 1999. godine, ovih dana ponovo su u žiži javnosti zbog izjave Vilijama Vokera da će nastaviti tamo gde je stao 1999. — na ostvarenju projekta „velike Albanije“, piše „Insajder“.
Mediji i političari optužuju bivšeg diplomatu SAD i šefa Misije OEBS-a na Kosovu da je direktno uticao na izveštaj finskih patologa i da je na osnovu tog izveštaja doneta odluka o bombardovanju SRJ.
Ranta potvrđuje da su na izveštaj tima finskih patologa pokušavali da utiču i Voker, ali i drugi diplomatski krugovi i predstavnici Srbije.
„Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima više slažu sa njegovim izveštajem, da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, a ne političar, diplomata ili nešto drugo. Istina je da je želeo da potvrdim njegove nalaze, ali ja to nisam mogla da uradim“, navodi Ranta.
Povodom medijskih navoda da je pre konferencije za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati istrage Voker gađao finsku forenzičarku, Ranta je objasnila da je do incidenta došlo, da je Voker insistirao da se imenuje krivac za ubistva i da je polomio olovke kada je ona to odbila.
Ona, međutim, dodaje da nije samo Voker pokušao da utiče na njen rad i njenu istragu.
„Bilo je pokušaja da se utiče na moj rad i sa drugih strana. Tražili su da ja izvlačim zaključke ko je kriv. To nije moj posao. Odbila sam da izvlačim zaključke koji su traženi od mene. Ne želim da govorim o imenima ko je to radio, ali u pitanju su kako inostrane diplomate, tako i predstavnici srpskih vlasti“, navodi Ranta.
Prema njenim rečima, predstavnici srpskih vlasti su tražili od nje da im oda rezultate istrage i njen napredak pre objavljivanja konačnih rezultata.
Ona je rekla i da su njene izjave mediji u Srbiji više puta fabrikovali navodeći netačne podatke.
„Tokom istrage ne smeju se otkrivati informacije, tek kada je istraga gotova onda se predaje izveštaj. Kada je izveštaj bio gotov, mi smo ga tek onda predali predstavnicima srpskih vlasti, ali i međunarodnim krugovima“, tvrdi Ranta.
„Kada je izveštaj bio gotov, neki međunarodni krugovi su pitali možemo li izvući još neke ’zaključke‘ koji bi im više odgovarali, ali i njih sam odbila“, tvrdi Ranta.
Ranta je za „Insajder“ negirala navode da su tela ubijenih doneta u Račak i tvrdnje da nisu u pitanju civili, već pripadnici OVK koji su presvučeni. Ona tvrdi da su ubistva izvršena na tom mestu, i to iz blizine.
„Izvadili smo metke i fragmente metaka iz zemljišta gde su nađena tela i to sa dubine od tri do osam centimetara. Takođe, putanja metaka ukazuje na to da su osobe ubijene iz blizine. Na njih je pucano dok su bili živi i to na mestu gde su pronađeni“, rekla je Ranta.
Ona kaže da je tim patologa uspeo da sa metaka koji su pronađeni u zemlji izdvoji DNK koji se poklapa sa svih 40 žrtava, tako da se ne može govoriti da su tela naknadno pomerana i donošena na mesto gde su pronađena.
Ranta navodi i da test na barut nije rađen jer je prošlo isuviše vremena za adekvatnu analizu.
Ona je takođe izrazila žaljenje zbog, kako kaže, njene formulacije na konferenciji za novinare 1999. kada je Račak okvalifikovala kao „zločin protiv čovečnosti“.
„Ja sam patolog i nazvala sam slučaj Račak zločinom protiv čovečnosti kao čovek, a ne kao pravnik jer to i nisam. Svako ubistvo je zločin protiv čovečnosti. Žao mi je što je moja izjava protumačena drugačije“, kaže Ranta.
Ona je istakla da joj nije jasno zašto se od slučaja Račak pravi simbol kada je bilo velikog stradanja srpskih i albanskih civila i pre, ali i posle događaja u Račku.
„Volela bih da se ljudi sećaju svega pre i posle Račka. Mnogo civila je poginulo na obe strane tokom sukoba na Kosovu. Sećam se da me je tokom suđenja u Haškom tribunalu Slobodan Milošević optužio da je manje-više zbog moje istrage u Račku počelo bombardovanje. Moram da podsetim da je NATO još u jesen 1998. aktivirao pripremu za bombardovanje i da je ono pripremano mnogo pre toga. Želim da se ljudi toga sećaju“, zaključila je Helena Ranta.
