„Apelujemo na sve građane da ukoliko se sretnu sa igricom ’Plavi kit‘ na društvenim mrežama u našoj zemlji, odmah to prijave policiji. Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a pojačaće aktivnosti na smanjenju opasnosti od eventualne pojave te igrice u Srbiji“, navodi se u apelu Ministarstva unutrašnjih poslova.
U Rusiji i još nekim postsovjetskim zemljama raste zabrinutost zbog jezivih onlajn igara usled kojih je povećan broj samoubistava maloletnika. Reč je o „igrama smrti“, koje se poput epidemije šire društvenim mrežama, počinju bezazleno, a završavaju se samoubistvima.
Igra počinje naizgled bezazleno. Učesnici dobijaju korisničko ime i ispunjavaju zadatke organizatora. U početku su to lagani zadaci — na primer, potrebno je nacrtati lepog leptira ili kita na telu ili papiru. Potom zadaci postaju sve teži, i idu od samopovređivanja do samoubistva. Igračima se predlaže da iseku žiletom ruku i pošalju fotografiju kao dokaz, da naprave selfi na litici ili nekom drugom opasnom mestu, da snime inscenirano samoubistvo. U završnici se daje glavni zadatak — izvršiti samoubistvo i snimiti ga.
Većina grupa je „zatvorena“ i u njih se ne može ući bez odobrenja administratora. Ulazi se na dva načina — dobijanjem pozivnice za „igru smrti“ ili deca sama iz znatiželje šalju zahteve, ne sluteći šta ih tamo čeka.
Svaka grupa ima svoje haštagove kao što su „plavi kit“, „more kitova“, „leptir“, „u igri sam“, „probudi me u 4.20“, „F58“ i drugi.
Kada se uđe u igru, organizatori upozoravaju učesnika da igra mora biti tajna i da o njoj niko ne sme ništa da zna, a takođe i da je to „igra bez povratka“, te da se iz nje ne može izaći. Pokušaji da se igra napusti dovode do pretnji od strane administratora, pa deca iz straha nastavljaju igru do „pobede“ tj. smrti.
Bivši igrači, koji su uspeli da se izvuku iz vrtloga ove smrtonosne igre, kažu da se ona sastoji od 50 zadataka raspoređenih na 50 dana. Zadaci obično stižu noću ili pred zoru — recimo u 4.20, a poslednji dan je u stvari kraj igre.
„Ako umreš — pobeđuješ. Ako ne, mi ćemo ti pomoći“, poručuju administratori učesnicima igre.
Međutim, ove smrtonosne igre nisu se pojavile juče. One su prisutne već mesecima, pa i u poslednjih nekoliko godina, ali je posle hapšenja jednog od administratora grupe Filipa Budejkina (Filipa Lisa) u novembru prošle godine, nastupilo zatišje. Međutim, novi talas je pokrenut od januara ove godine.
List „Nova gazeta“ navodi da je u Rusiji između novembra 2015. i aprila 2016. godine bilo oko 130 samoubistava maloletnika povezanih sa grupom „Plavi kit“.
Dosadašnji slučajevi pokazuju da su deca „igru“ završavala na najstravičnije načine — najčešće skokom sa višespratnice, ali i bešenjem, smrzavanjem u snegu…
Ko stoji iza ovih opasnih igara, teško je utvrditi. Postoji više verzija. Jedna od njih je da su organizatori „grupa smrti“ ukrajinski nacisti, dok se u Ukrajini govori da se glavni organizatori nalaze u Rusiji.
Psiholozi navode da iza ovakvih grupa stoje psihopate, dok politikolozi ne isključuju mogućnost da iza njih stoje strane obaveštajne službe ili predstavnici rusofobičnih organizacija, čiji je cilj destabilizacija ruskog društva. Spominje se i veza sa terorističkim grupama ili narko-mafijom, a takođe neki tvrde da iza „grupa smrti“ stoji — novac.
„Samoubistvo dece je udar na temelje državnosti. Verovatno bi trebalo tražiti vezu između tih suicidnih grupa i terorističkih grupa. Tu verziju bi pažljivo trebalo da istraže nadležni organi. U ovom slučaju nisu dovoljni samo zakoni i restriktivne mere. Međutim, ovde postoji i drugi problem — nedostaju kompletne baze podataka o takvim smrtonosnim grupama. U svakom slučaju, trebalo bi se maksimalno usredsrediti na ovaj problem, kako ne bismo dobili još jednu izgubljenu generaciju“, kaže za Sputnjik Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku moskovskog Pedagoškog državnog Univerziteta.
Procenjuje se da je ova dobro osmišljena internet kampanja obuhvatila najmanje dva miliona mladih.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) otvorila je novu bazu podataka o samoubistvima maloletnika. Prema podacima ruskih vlasti, ukupno 720 maloletnika izvršio je samoubistvo tokom 2016. godine, dok statističkih podataka o pokušajima samoubistva nema.
Kao razlozi zbog kojih se maloletnici odlučuju na ovakav korak navode se porodični problemi, neuzvraćena ljubav, problemi sa mentalnim zdravljem, korišćenje narkotika ili konzumiranje alkohola, a delom samoubistava imaju i neku vezu s internetom ili društvenim mrežama.
Zbog zabrinjavajućih dešavanja, celokupna ruska javnost se podigla na noge, pa se ovom temom sada bave roditelji, psiholozi, bezbednosne službe i država.
Deputati predlažu da se unese izmena u Član 110 Krivičnog zakona o „navođenju na samoubistvo“ i da se dopiše tačka o korisnicima interneta koji podstiču mlade na suicid. Oni traže da se uvede maksimalna kazna od 15 godina zatvora.
U zemljama koje su zahvatile „grupe smrti“ preduzimaju se različite mere i mogu se čuti različiti predlozi za borbu protiv njih — poziva se na blokiranje opasnih veb-stranica, na stvaranje specijalne sajber-policije, formiranje baze podataka o korisnicima društvenih mreža… U Rusiji su već otvorene i „vruće linije“, kojima se deca i roditelji mogu obratiti za pomoć, u školama se masovno drže lekcije o opasnostima koje vrebaju na internetu i „grupama smrti“…
Ruska verzija Fejsbuka — Vkontakt već je blokirala neke od opasnih stranica, ali stručnjaci iz oblasti sajber-kriminala upozoravaju da su se „grupe smrti“ već preselile i na druge društvene mreže, pre svega Instagram i Tviter.
„Kao što govore autori nacrta zakona o krivičnoj odgovornosti za podstrekivanje dece na suicid, potrebno je da se doradi postojeći Zakon o navođenju na samoubistvo, i to tako da on obuhvati i one koji podstiču i one koji ohrabruju samoubistvo. S druge strane, ne bi trebalo samo usvajati zakone, već i uvoditi specijalne programe u škole. Usamljenost je jedan od najčešćih razloga samoubistva dece, pa bi roditelji i psiholozi trebalo da obrate pažnju na to. Šteta je što su živa komunikacija i knjige zamenjene društvenim mrežama, gde svako svakog olako naziva prijateljem. Ako je dete ostalo samo sa svojim problemima, ono će vrlo brzo postati talac društvenih mreža ili ovih smrtonosnih grupa koje su spremne da ubiju našu decu. Ne znam ko stoji iza tih grupa, da li su to nekakve psihopate, koje na taj način pokušavaju da dobiju značaj ili se to stvarno radi spolja i usmereno je protiv naše zemlje. Šta god da je — nevažno je. Nevažno je iz kojih pobuda se to radi, ali oni pokušavaju da otmu od nas ono najvrednije, i na to se mora hitno reagovati“, kaže za Sputnjik Svetlana Besarab, članica Komiteta za rad, socijalnu politiku i pitanja veterana Državne dume.
Psiholozi i pedagozi upozoravaju roditelje da obrate pažnju na svoju decu i da prate njihove aktivnosti na internetu, a takođe skreću pažnju i na znake koji ukazuju na spremnost deteta da izvrši samoubistvo.
„Ako postoje suicidne misli, dete će neminovno početi da govori o tome, govoriće o smrti, o tome šta će biti kada njega ne bude bilo. Takođe, upozoravajući znak je svako pojavljivanje autoagresije, na primer, pokušaj sečenja kože oko vena, nagle promene raspoloženja, gubitak apetita, poremećaji sna. U svakom slučaju, ovo što se dešava je za svaku osudu. Za podsticanje samoubistva odraslog čoveka dobija se osam godina zatvora. Meni je teško da kažem kolika bi trebalo da bude kazna za navođenje deteta na samoubistvo, to će rešiti nadležni organi, ali nema nikakvog opravdanja za čoveka koji to čini, jer je to zločin protiv čovečanstva“, zaključuje Larisa Ovčarenko, docent Moskovskog gradskog pedagoškog univerziteta.
