Odluka o izboru Taljata Džaferija za predesednika makedonskog Sobranja danas je objavljena u ’Službenom glasniku‘, ali to automatski ne znači da u narednih deset dana, kako je inače propisano, predsednik Makedonije treba da ponudi mandat za sastav vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu, koji je uspeo da obezbedi poslaničku većinu. To što je tu većinu obezbedio na krilima „tiranske platforme“, koju su dogovorili lideri albanskih partija sa šefom u Tirani po održavanju izbora, na koju je Zaev pristao uprkos kritikama da je time učinio prvi korak ka neustavnoj federalizaciji Makedonije, argument je da rok od deset dana nije presudan da mu se dodeli mandat. To, ali i sva kršenja zakona i skupštinskog poslovnika prilikom nelegalnog izbora Džaferija za predsednika Sobranja, predsedniku države Đorđu Ivanovu daju diskreciono pravo da ne da mandat Zaevu, kaže za Sputnjik analitičar Centra za istraživanja i analize u Skoplju Aleksandar Mitovski.
„Đorđe Ivanov ima diskreciono pravo da odluči da li će nekome dati mandat ili neće. Tačno je to da saglasno Ustavu Ivanov ima obavezu da dâ mandat parlamentarnoj većini, ali kao što je i ranije rekao, postoje pravni i politički razlozi zbog kojih on ne može da dâ mandat“, ističe analitičar iz Skoplja.
On je podsetio da je Džaferi izabran ne samo mimo poslovničke i zakonske procedure, nego i sa manje glasova nego što je potrebno. Da bi bio izabran, trebalo je da dobije glas 61 poslanika, a prema svim snimcima sa glasanja koje je mogla da vidi i makedonska javnost, za izbor Džaferija glasalo je, kako je napomenuo, najviše 58.
To što je ’Službeni glasnik‘ danas objavio da je on predsednik Sobranja Makedonije, prosto je predstavljalo njegovu zakonsku obavezu jer je dobio dokument sa arhivskim brojem i pečatom generalnog sekretara skupštine. Druga stvar je, kaže Mitovski, što je svima poznato kako je Džaferi došao do pečata.
Na pitanje kako će se ova situacija dalje razvijati i da li postoji mogućnost, kao što se najavljuje, da Sobranje formira vladu ukoliko Ivanov ne bude hteo da dâ mandat Zaevu, Mitovski kaže da bi to bila antiustavna vlast.
„Ustav to ne poznaje. Ustav kaže da mandat za sastav vlade daje predsednik mandataru. Tek tada Sobranje može da odlučuje o sastavu vlade“, ističe on.
Po njegovom mišljenju, Ivanov će, najverovatnije, zatražiti garancije od Zaeva i albanskih lidera da će odbaciti „tiransku platformu“. „Ako dobije tu garanciju, on će da dodeli mandat Zaevu. U suprotnom, neće dati mandat, a oni će pokušati da izglasaju vladu u Sobranju putem antiustavnih metoda“, kaže Mitovski.
Na pitanje da li Ustavni sud po službenoj dužnosti može da pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti takvih postupaka, on napominje da Ustavni sud upravo ima dužnost da pokrene inicijativu za preispitivanje ustavnosti i zakonitosti izbora Džaferija za predsednika skupštine baš zato što ju je objavio „Službeni glasnik“ i ona dobila pravnu snagu.
„Danas, od momenta od kada je „Službeni glasnik“ objavio odluku da je Džaferi predsednik Parlamenta, to je pravna odluka i Ustavni sud može da ocenjuje ustavnost te odluke. Isto bi bilo i u slučaju da oni na taj način pokušaju da sastave vladu“, kaže Mitovski.
On smatra da su neosnovana strahovanja da će sutrašnje eventualno uvođenje stečajnog postupka nad firmom koja štampa „Službeni glasnik“ onemogućiti njegovo dalje izlaženje, odnosno nemogućnost objavljivanja eventualnih novih odluka.
„Ne postoji mogućnost da ’Službeni glasnik‘ ne bude odštampan. U slučaju uvođenja stečajnog postupka nad kućom koja ga štampa ili bilo kog problema sa štamparijom država je dužna da nađe rešenje i odštampa taj glasnik. Nijedna odluka, zakon, akt koji se donese u državi ne može da bude pravosnažan ako se ne odštampa u ’Službenom glasniku‘. Zato je on vitalan za funkcionisanje države i ne postoji mogućnost da se on ne odštampa“, ističe Mitovski za Sputnjik.
