Vladajući DPS jeste osvojio pojedinačno najveći broj mandata, ali od 34 odbornička mesta u skupštini Herceg Novog opozicija u slučaju šireg dogovora može zajedno imati čak 20 mandata. Za razliku od izbora 2014, DPS je osvojio oko 1.000 glasova manje, a koordinator ove partije za Herceg Novi Petar Ivanović pojasnio je to konstatacijom „građani Herceg Novog nas nisu najbolje shvatili“.
Svi protiv DPS-a
Pored DPS-a, najveći gubitnik ovih izbora je Građanska grupa Izbor Dušana Radovića Kruša, koja je bila u koaliciji sa DPS-om i čijim izlaskom iz većine su i uzrokovani vanredni izbori. Izbor je izgubio osam od devet odborničkih mesta.
Smena vlasti u ovom gradu je više nego izvesna, kaže za Sputnjik Marko Vešović, novinar podgoričkog lista „DAN“ jer posle dogovora Novske liste, Demokrata, Demokratskog fronta, Izbora, SNP-a, pa i koalicije SDP-a i URA-e, DPS ostaje bez još jedne opštine.
„Pažljivo sam pratio dešavanja u predizbornoj kampanji i poruke koje su slali nosioci lista i čelnici struktura koje su učestvovale, a takođe pratim i delovanje lokalnih lidera koji sad mogu da budu jezičak na vagi i zato smatram da nema nikakve sumnje da će dogovor opozicije biti postignut“, tvrdi Vešović za Sputnjik.
Da opozicija ima mogućnost da ponovo vlada Herceg Novim smatra i crnogorski novinar Matija Nikolić i dodaje da se jedan po jedan grad otima iz ruku DPS-a, a da su oni imali samo jednu pobedu, i to sumnjivu, u Nikšiću, gde je opozicija bojkotovala izbore.
„Herceg Novi je bastion opozicije i u njemu su na vlast dolazile i vladale su one stranke i partije koje su imale nacionalni, srpski predznak. Karakterista ovih izbora jeste da su građanski orjentisane demokrate Alekse Bečića osvojile najveći broj mandata, pa to ukazuje i da partije sa nacionalnim predznakom gube u Herceg Novom“, konstatuje Matija Nikolić.
Vanredni izbori
Ono što se posle ovih izbora može izvući kao neka pouka za nivo cele Crne Gore, prema mišljenju Marka Vešovića, jeste da je trend pada popularnosti i snage DPS-a među građanima evidentan.
„Mislim da slučaj ’državnog udara‘, koji je svojevremeno bio vrlo važan deo DPS-ove političke strategije, više ne igra nikakvu ulogu, pa sam mišljenja da će izbori na jesen ove godine u Mojkovcu, na Cetinju, u Ulcinju i Petrovcu možda dati jasniju sliku kako DPS stoji na državnom nivou“, sugeriše Vešović.
Posebno su, dodaje Vešović, u Mojkovcu i na Cetinju interesantni izbori jer tamo opozicija nije bez šansi, pa ako bi i tu dobro prošla opozicija, zaista se, tvrdi on, mora postaviti pitanje organizacije vanrednih parlamentarnih izbora, što je moguće pre jer će biti jasno da je vlast bez većinske podrške crnogorskih građana.
„Kad vlast izgubi izbore u nekoliko opština, i to redom u izvesnom vremenskom periodu, a ne uspe da dobije nigde ili ako pobedi da pobeđuje pod sumnjivim okolnostima, onda bi se potpuno logično nametalo pitanje vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, kao što znate, u Crnoj Gori su mnoge demokratske tekovine ostavljene sa strane“, napominje Matija Nikolić.
