Talas koji je pokrenuo Edi Rama pričama o ujedinjenju Kosova i Albanije ne da se ne stišava već, potkrepljene spinovima sa Zapada o novim balkanskim granicama, dobija i na snazi. Na istom talasu, i u Srbiju je stigla vest da Tači pokušava da ispipa puls Beograda nudeći mu „ispod žita“ razgovore o mogućnosti da se razmene teritorije severa Kosova za jug centralne Srbije.
Već je opštepoznat stav da je i sama retorika o prekrajanju granica na Balkanu opasna, za Sputnjik su to samo potvrdili naši sagovornici i sa albanske i sa srpske strane.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka veruje da priča o razmeni teritorije Tačiju služi kao rezervni plan kojim pokušava da digne tenziju.
„Realno, razmena ove vrste je nemoguća, jer bi to značilo da Srbija treba da prizna Kosovo kao državu, pa da onda razmenjuje teritorije. U svakom slučaju, ovakva retorika i priča o novim granicama mogu da imaju dalekosežne poledice ne samo na Balkanu već i šire“, kaže naš sagovornik.
I politikolog iz Prištine Nedžmedin Saphiu priču smatra besmislenom i opasnom, dodajući da je Tači neozbiljan političar, a da se to videlo i po tome što je podržao Raminu izjavu o ujedinjenju sa Kosovom.
„Pre svega, Rama nije čovek koji voli Kosovo, niti je ozbiljno mislio kad je pričao o tome, štaviše, Rama to vidi kao opasnost kao bi do toga na neki način i došlo“, kaže naš sagovornik.
Obrazlažući svoju gorepomenutu tezu, Spahiu se poziva na sledeće, kako je rekao, činjenice.
„Građani Albanije u proteklih sto godina izgradili su ravnotežu između hrišćana i muslimana, pomorskog i brđanskog dela građanstva. Svako dodavanje ili oduzimanje nove teritorije je opasnost za jednu krhku državu koja nije uspela da se podigne na svoje noge za sve godine otkada postoji. Za to vreme, Albanci sa Kosova i Albanci na Kosovu su se razvili u dve različite nacije, iako imaju istu etničku srodnost i govore istim jezikom, to su ipak dve nacije“, kaže Saphiu.
Za Tačija, vruće „političko proleće“, o kome je Ramuš Haradinaj pričao još pre hapšenja u Francuskoj, izgleda da je stiglo na Kosovo. Prvo je 40 poslanika opozicije podnelo peticiju za pad vlade Kosova, zatim se oglasio lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli sa upozorenjem da ako nema konsenzusa u kosovskoj politici o rešavanju problema razgraničenja Kosova i Crne Gore, biće napetosti i nemira, ali i novih izbora.
Da je Pacoli bio u pravu, potvrdilo se već danas. Sednica Vlade Kosova na kojoj je trebalo da se razmatra pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom otkazana je, jer se na njoj nije pojavio nijedan ministar iz stranke PDK Hašima Tačija. A ovo pitanje, iako se krije ispod plašta dobijanja vizne liberalizacije za Kosovo, u stvari je tema bitna za NATO.
Jer, ulazak Crne Gore u ovu alijansu podrazumeva ispunjenje niza zahteva, među kojima je i precizna topografija zemlje-članice, tačna linija razgraničenja vazdušne granice i tako dalje. U ovom trenutku, jedini izlaz za Kosovo, ako neće da ne snosi sankcije zbog nemogućnosti da izglasa ovaj zakon jesu novi izbori, ali i nova većina bez Mustafe.
