Po mišljenju analitičara, nacrt zakona je direktan udar na američkog državnog sekretara Reksa Tilersona i druge republikance koji posluju sa Rusijom u energetskoj sferi.
Jedna od važnih tačaka tog nacrt zakona je zabrana dubokog bušenja na teritoriji arktičkog epikontinentalnog pojasa ili iz ploče škriljaca „ako se proizvodnja nafte vrši na teritoriji Ruske Federacije ili u morskim oblastima koje ona kontroliše“.
Izdavanje dozvola američkim kompanijama da buše naftnih nalazišta u Rusiji bilo je obustavljeno još u Obamino doba. Koncern „Ekson mobil“, koji ima zajedničke projekte sa „Rosnjeftom“, obraćao se bivšoj i aktuelnoj administraciji Bele kuće sa molbom da ta ograničenja budu ukinuta, ali su u oba slučaja odbijeni.
Analitičari smatraju da je takav nacrt zakona Votersove izazvan njenom željom da zada udarac reputaciji državnog sekretara Reksa Tilersona, koji je od 2006. bio na čelu „Ekson mobila“ i imao poslovne veze sa Rusijom. Demokrate strahuju da će Tilerson uticati na odluku vašingtonske administracije o daljoj sudbini antiruskih sankcija, iako je on ranije izjavljivao da se nikada nije bavio lobiranjem, a takođe je više puta rekao i da ne vidi razloge za njihovo ukidanje.
Drugi razlog koji se pominje je i želja demokrata da napakoste Rusima. Dolazak Amerikanaca na ruska naftna nalazišta znači i dolazak nove tehnologije, koje Rusi nemaju, pa Amerikanci hoće da liše Rusiju novih tehnologija.
Analitičari ističu da su takve mere kontraproduktivne i da mogu zadati ozbiljan udarac američkim kompanijama koje pokušavaju da učestvuju u razvoju arktičkog epikontinentalnog pojasa Rusije, a takođe i da blokiraju saradnju između „Ekson mobila“ i „Rosnjefta“.
Politikolozi smatraju da je Tilerson sačuvao svoj neformalni uticaj u kompaniji, iako je formalno podneo ostavku na mesto izvršnog direktora „Eskon mobila“.
Osim toga, na Zapadu ga bije glas da ima ima bolje odnose sa Putinom od većine Amerikanaca. On je sa ruskim naftašima provodio sate pregovarajući o poslovima i ulaganju milijardi dolara u rusku naftu, a Kremlj ga je odlikovao i „Ordenom prijateljstva“, što je najviša počast koju ruska država može da dodeli nekom strancu.
Shvatajući da je Tilerson jedan od glavnih igrača u Trampovom timu, demokrate pokušavaju da udare na njegovu reputaciju. Međutim, analitičari podsećaju da Demokratska stranka nema većinu ni u gornjem, ni u donjem domu Kongresa, pa ocenjuju da bi taj nacrt zakona mogao da se suoči sa oštrim protivljenjima.
„Mislim da je sama Amerika zainteresovana za realizaciju zajedničkih projekata na arktičkom epikontinentalnom pojasu, i ne radi se samo o ’Ekson mobilu‘, na čijem je čelu bio Reks Tilerson. Američke naftne kompanije su čak i lobirale za ukidanje sankcija i smatrale da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta spoljne politike Vašingtona. Ne verujem da bi ova zabrana imala posledice za Rusiju, jer će „Rosnjeft“ i druge ruske kompanije sigurno naći nove poslovne partnere, a znači i finansijske i tehnološke mogućnosti, koje su neopohodne za nastavak osvajanja Arktika. Mislim da bi ovom zabranom Amerika ’pucala sebi u nogu‘ i ne verujem da će taj predlog biti usvojen, tim pre što je pre nekoliko dana Senat odbio da uvede nove sankcije Rusiji. Ova inicijativa o zabrani je pre svega pokušaj demokrata da ometaju normalizaciju odnosa između Rusije i SAD“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Boris Mežujev.
Saradnja „Ekson mobila“ i „Rosnjefta“ počela je 2012. godine. Američki koncern dobio je pravo da istražuje rezerve nafte u vodama ruskog Arktika, pravo na bušenje novim tehnologijama u Sibiru i mogućnost da obavi istraživanje nalazišta u Crnom moru.
Posle uvođenja sankcija kompaniji je bilo dozvoljeno da završi započete projekte, nakon čega je saradnja zamrznuta. Američko Ministarstvo pravde obustavilo je izdavanje dozvola za bušenje svim kompanijama, uključujući i „Ekson mobil“. Predstavnici koncerna su 2015. godine saopštili da gubici zbog sankcija mogu dostići sumu od milijardu dolara. Prema proceni ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, od restriktivnih mera usvojenih u SAD u većoj meri su stradale američke kompanije.
Istraživanje Arktika i bušenje naftnih nalazišta u tom regionu imaju veliki potencijal. Prema podacima Američkog geološkog instituta, na Arktiku leži 13 odsto svetskih zaliha nafte i 30 odsto svetskih neotkrivenih rezervi gasa. Danas tri četvrtine ovog regiona kontrolišu Rusija i Kanada.
Ruski ministar energetike je ranije naveo da je 2016. godine na Arktiku proizvedeno skoro 90 miliona tona nafte, što predstavlja 17 odsto ukupne proizvodnje nafte u Rusiji i oko 500 milijardi kubnih metara gasa, što je oko 80 odsto ukupnog obima.
„Površina arkitičkog epikontinentalnog pojasa Rusije, prema zvaničnim međunarodnim organizacijama, iznosi 4,1 milion kvadratnih kilometara. Poređenja radi, cela EU zauzima površinu od 4,2 miliona kvadratnih kilometara, a bez Velike Britanije, EU je čak i manja od ruskog epikontinentalnog pojasa. Osim toga, velike zalihe ugljovodonika se nalaze u Istočnom Arktiku. To što sada predlažu američke demokrate bio bi udarac na budućnost ekonomije SAD, jer se oko 90 odsto neistraženih zaliha ugljovodonika u svetu nalazi na teritoriji ruskog arktičkog regiona i u susednim oblastima. Amerikanci takođe imaju zalihe, ali su one znatno manje. Osim toga, Rusija za razliku od SAD ima drajver za razvoj ekonomije tog regiona, što garantuje velike prihode u skorije vreme. Mislim na Severni morski put, koji se trenutno aktivno razvija. On daje mogućnost za razvoj tankiranja brodova, a to je najbolji biznis u ovoj sferi, a o tome će vam reći svaki naftaš. To je kao ’benzinska pumpa‘, samo što brodovi ne kupuju 20 litara goriva, već četiri tone i potražnja je ogromna. Samim tim, ko prvi uspe u tom biznisu, taj će i pobediti. ’Ekson mobil‘ to odlično shvata“, kaže vodeći ekspert Saveza proizvođača nafte i gasa Rusije Rustam Tankajev.
Ako kongresmeni zabrane Amerikancima da učestvuju u tom unosnom biznisu, ističe ekspert, buduće generacije te zemlje staviće na zid srama one koji su usvojili takav zakon, ne razmišljajući o budućnosti.
