Visoki američki zvaničnici prošle nedelje učinili su dramatičan zaokret u odnosu na prethodnu spoljnu politiku SAD, čiji je cilj bio da se otarase sirijskog predsednika Bašara el Asada, a nove izjave praktično pokazuju da politika Obamine administracije u Siriji nije uspela.
Naime, portparol Bele kuće Šon Spajser izjavio je da SAD „treba da prihvate političku realnost na terenu u Siriji“, a to je da je Bašar el Asad predsednik i lider suverene zemlje. Istovremeno, američka ambasadorka u UN Niki Hejli istakla je da prioritet Vašingtona više neće biti da, kako je rekla, „sede tamo i koncentrišu se na isterivanje Asada“, a tokom posete Ankari, američki državni sekretar Reks Tilerson takođe je izjavio da će se SAD povući od svog prethodnog stave i da će Asadov status na duže staze odlučiti sirijski narod.
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da su ovakve izjave američkih zvaničnika očekivane, jer je Donald Tramp još tokom predsedničke kampanje isticao da su Sirija i Irak mesta u kojima se razvija terorizam, a da Asad ne predstavlja pretnju u meri u kojoj je to islamski terorizam.
„Mislim da je sadašnja politika priznavanje faktičkog stanja na terenu, a ono je takvo da je od trenutka kada je Alep oslobođen, bez obzira na to što će sirijski rat trajati još neko vreme, ratna sreća je prešla na stranu sirijske vlade i Bašara el Asada i trenutno se uspostavljaju nove zone interesa. SAD su se pomirile sa činjenicom da su Rusi ušli u Siriju i da će tu verovatno i ostati u svojim bazama i da su zauzele ili povratile određeni deo svoje interesne sfere još iz sovjetskog vremena“, ocenjuje Gajić.
U takvim okolnostima SAD sada žele deo kolača slave od pobede nad teroristima i zato se žuri sa zauzimanjem Mosula i Rake.
„SAD su se pomirile sa činjenicom da njihova dosadašnja politika nije uspela, a Tramp ima taj luksuz da sve greške prebaci na administracije bivših predsednika Obame i Buša Starijeg, što je zapravo i činio tokom čitave svoje predizborne kampanje“, kaže Gajić.
Said Gafurov, urednik ruskog portala „Pravda“ i stručnjak za Bliski istok za Sputnjik smatra da Trampova administracija ima veoma pragmatične interese u Siriji, koji se pre svega odnose na nalazišta energenata na severoistoku te zemlje.
„Trebalo bi imati u vidu da Tilerson odražava interese naftnih kompanija i zato smatra da je proizvodnja crnog zlata mnogo važnija od rušenja Asada, tim pre što ga i dalje podržava većina sirijskih građana. To ne znači da se SAD više neće mešati u situaciju u Siriji, ali je činjenica da sada imaju drugačije prioritete, njih pre svega interesuje Daleki, a ne Bliski istok“, kaže Gafurov i dodaje da Vašington mora da se pozabavi sistemom zaštite od rastuće moći kineske ratne mornarice, to su ogromne pare i to je pravi prioritet za SAD.
„Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do još većeg razmimoilaženja između Evrope i Rusije povodom Sirije, on ne isključuje da će Vašington biti na strani Moskve, jer SAD najmanje žele da, na primer, Francuska ’preuzme‘ Siriju“, kaže Gafurov.
„Stav evropskih zemalja o Asadu se ne menja, što tumačim kao pokušaj obnove neokolonijalne uprave u Siriji. Evropske zemlje žele marionetsku vladu u Siriji i upravo zato je Francuska ’udomila‘ korumpirane sirijske funkcionere koji su pobegli iz Damaska kada je Asad počeo borbu protiv korupcije“, napominje Gafurov.
Jurij Mavašev iz Centra za proučavanje savremene Turske za Sputnjik ocenjuje da Tirlersonova izjava znači da Vašington priznaje da je neophodno pristati na status kvo, koji je u Siriji uspostavljen zahvaljujući pre svega naporima Rusije, Turske i Irana.
„Mislim da je Tilerson svestan da je neophodno konačno uspostaviti granice uticajnih zona u Siriji i da njegova retorika na neki način potvrđuje da je pragmatična Trampova administracija svesna da sirijski problem može biti rešen isključivo zajedničkim naporima. Ne isključujem mogućnost da će nakon sastanka Tilersona i Čavušoglua u Ankari, koji je održan 30. marta, SAD smanjiti i podršku sirijskim Kurdima“, zaključuje Mavašev za Sputnjik.
