Vest o oslobođenju Ramuša Haradinaja Surlić je dočekao u Tirani na skupu o pomirenju i, kako kaže, bilo je očekivano da su reakcije albanske strane bile pozitivne, jer je on u njihovom poimanju neprikosnoveni nacionalni heroj koji je neopravdano optužen od srpske strane u vreme Miloševićevog režima.
Surlić kaže da u Albaniji ne postoji prostor da se pokažu neki objektivni razlozi zbog čega Srbija Haradinaja i dalje tereti za najmonstruoznije ratne zločine počinjene na Kosovu. Oni čak ni ne sumnjaju u to što su svedoci koji su imali ključne podatke o Haradinaju naprosto nestajali ili bili likvidirani.
Predsednik Centra za društvena istraživanja smatra da bi Albanci mogli da sagledaju da je Haradinaj ipak daleko od nacionalnog heroja, da je ratni zločinac koji je počinio zločin nad Srbima, ali i nad albanskim stanovništvom koje nije htelo da se povinuje snagama OVK. Surlić dodaje da ako želimo mir na ovim prostorima Albanci i Srbi treba malo više da razgovaraju i pokušaju da bar u jednom momentu gledaju na stvari iz one tuđe perspektive.
Koliko mladi, to jest vaša generacija, smatraju da može da dođe do pomirenja Srba i Albanaca?
— Kada se sagledaju politički i ekonomski parametri, kada iz nekog šireg ugla posmatrate Zapadni Balkan, mi jesmo usmereni jedni na druge. Ni starije generacije ne znaju mnogo o Albaniji, to nije isti slučaj kao sa zemljama bivše Jugoslavije. Albanija je bila neka crna mračna rupa još u vreme Envera Hodže, tako da ne postoji iskustvo koje bi moglo da nam bude od koristi. Tek sada pokušavamo da normalizujemo odnose dveju država, otkrivamo Albaniju.
Da li taj novi naraštaj mladih albanskih intelektualaca ipak zanima šta je Ramuš Haradinaj uradio ili ga apriori gledaju kao junačinu?
— Problem je što ipak postoji sentiment prema kosovskim Albancima i bilo bi zaista previše očekivati da Albanci u Tirana zauzmu stav koji je suprotan osećanjima kosovskih Albanaca. Taj etnički momenat otežava racionalno sagledavanje onoga šta se desilo u prošlosti i to jeste ključni problem, jer bi Albanci na Kosovu to zaista smatrali izdajom matice. Edi Rama kao predstavnik vlasti, ali i opozicija, u tom pogledu su ujedinjeni, ne postoji politički subjekat u Albaniji koji bi rekao „hajde, čekajte da vidimo da li možemo da sagledamo situaciju iz nekog drugog ugla, da li je to pitanje Kosova možemo da rešimo na neki drugačiji način“. To je i dalje osetljiva tema i mislim da će u tome biti samo mali pomaci.
Francuski sud je naveo da bi Haradinajevo izručenje Srbiji moglo da uzrokuje „izuzetno ozbiljne posledice po njegovu ličnost“. Šta to znači?
— Ako su zaključili da je optužnica osnovana, logično je bilo da se u Srbiji suoči sa najtežim zločinima koje je počinio. Kada bismo želeli da opravdamo sudije, mogli bismo eventualno da se fokusiramo na ličnu bezbednost ili pretpostavku da bi on apriori već bio okrivljen samim tim što je kročio u Beograd. Na kraju ipak dođemo do toga da je u pitanju politička, a ne pravna presuda. Srbija je dala sve garancije što se tiče bezbednosti i dokumentacije i tu nije bilo prostora da se jednoj demokratskoj zemlji osporava već dokazano uspešna uloga u slučajevima sa ratnim zločinima.
Onda se nameće pitanje — ko štiti Haradinaja?
— Svakako ga štite predstavnici albanske zajednice, i finansijski i moralno, jer je on u njihovim očima nacionalni heroj. Poznato je da već godinama ulažu ogromne napore — angažuju lobističke grupe, a sada i najbolje advokatske kancelarije. Sa druge strane, međunarodna zajednica strahuje, jer bez obzira koliko mi napredujemo i koliko se region reformiše, ovaj region je i dalje trustan, bezbednosno nestabilan pogotovo po pitanju KiM. Ukoliko su međunarodni predstavnici imali neki uticaj na ovu odluku, imali su je u kontekstu „ako Haradinaj bude izručen Srbiji neće biti samo napad na Srbe na Kosovu već i na međunarodne predstavnike, a samim tim i na Francuze“. Tako nešto međunarodna zajednica je po svaku cenu želela da izbegne, pa i po cenu pravde za žrtve zločina.
Da li slučaj „Haradinaj“ može da bude delegiran sudu za OVK?
— Tu je najširi manevarski prostor i Vlada Srbije bi narednom periodu diplomatskim putem trebalo da insistira na hitnom formiranju tog Specijalnog suda za ratne zločine. Za nepostojanje tog suda odgovorna je upravo misija Unmika, koja nije uspela da se suoči sa ozbiljnim ratnim zločinima na prostoru KiM devedesetih godina prošlog veka. Taj sud je poslednje rešenje i mogućnost za međunarodnu zajednicu ali za albansku stranu da se neki od njihovih predstavnika suoče sa onim što su učinili.
Da li su realne sumnje koje je dolaze iz srpskih obaveštajnih krugova da iza sinhronizovane priče iz Albanije i Kosova o ujedinjenju stoje turske obaveštajne službe?
— Ako je Turska sada u lošim odnosima sa EU time što je dobila jasne poruke iz Brisela da nakon održanog referenduma može da zaboravi bilo kakvu evropsku budućnost, vrlo je verovatno da je jedna od političkih namera bila da Ankara preko naroda koji imaju određeni kulturološki i religijski sentiment kroz istoriju izvrši određene političke uticaje. Turci možda žele da pošalju poruku Evropi „pa ne možete vi bez nas, šta god mi učinili, pa čak i nakon ovog referenduma, možemo i te kako uz neku koordinisanu akciju da pošaljemo signal da u vašem dvorištu možemo da napravimo problem“.
Vanredni parlamentarni izbori mogli bi da budu održani na KiM 28. maja, ili 4. juna, a mediji spekulišu da bi Haradinaj mogao da bude jedinstveni kandidat opozicije za premijera. Da li je presuda iz Kolmara vetar u leđa i šta to znači za Hašima Tačija?
— Između Haradinaja i Tačija postoji rivalitet, tako da bi eventualna promocija Haradinaja kao nekog novog političkog lidera značilo političku smrt za Hašima Tačija. Međutim, sve više Albanaca je svesno da postoje i klanovi koji izlaze iz sfere politike i zalaze u sferu kriminala i trgovine raznim ilegalnim predmetima i sredstvima iza kojih stoje i Haradinaj i Tači. To samo pokazuje da je politika na KiM samo sredstvo da se obezbede klanovske pozicije.
Da li je presudno koga podržava Edi Rama — Tačija ili Haradinaja?
— Samim tim što je Rama preko predsednika Albanije dodelio dekretom državljanstvo Haradinaju, postoji indicija da je poslao poruku da Tirana čvrsto stoji iza Haradinaja i da vidi njega kao nekog budućeg lidera na Kosovu. To Tači može da prepozna kao nož u leđa, ali treba naglasiti da se i Rama suočava sa političkim previranjima u svojoj zemlji i protestima opozicione Demokratske partije, pa neće imati luksuz da bira strane. Rama će morati da podržava onog koga odaberu građani na Kosovu i na taj način će to prividno delovati kao jedinstvo albanskog naroda ko god da je na određenoj političkoj poziciji.
Iza nas su i predsednički izbori u Francuskoj. Rejting Emanuela Makrona se smanjuje, dok njegove protivnice Marin le Pen — raste. Kakav finiš očekujete?
— Njen glavni zadatak je da privuče glasače levice, jer je ona tradicionalno jaka u francuskom biračkom telu. Zbog toga Le Penova strateški obilazi fabrike čija je budućnost neizvesna, to je vrlo lepo oblikovala u krilaticu koja se zove patriotski socijalizam. Sa druge strane, oni koji čak i podržavali Makrona bili su negativno iznenađeni njegovim slavodobitnim govorom i ponašanjem njega i njegovih najbližih saradnika koji su već te večeri išli po skupim pariskim restoranima i slavili pobedu. To Makarona može da košta određenog procenta, mada i dalje istraživanja pokazuju da ima ubedljivu prednost u odnosu na Le Penovu. Ipak, ništa nije izvesno posle onog što smo videli u SAD.
Misija Severne Koreje pri UN saopštila je da će Pjongjang na „totalni rat“ sa SAD reagovati nuklearnim ratom. Da li je svet na korak od jedan takve katastrofe?
— To je vrlo ozbiljno pitanje, jer sve dosadašnje intervencije u kojima su direktno učestvovale SAD nisu podrazumevale nuklearne sile. U ovom slučaju, postoji i nuklearna sila i diktatorski režim koji nije bio zabeležen u istoriji savremenog sveta. Ukoliko Peking ne odustane od partnerstva sa Pjongjangom, onda će se dve velesile poput Kine i SAD sukobiti zbog pitanja Severna Koreje. Verujem u pozitivne strane naše civilizacije, da će razum ipak prevladati.
