Kriza u Makedoniji ne traje samo nekoliko meseci, već skoro 25 godina, i uopšte nije slučajna, tvrdi bivši diplomata Risto Nikovski. Kako kaže, ona predstavlja svojevrsnu četvrtvekovnu traumu kroz koju prolazi Makedonija u svojim pokušajima da se etablira na međunarodnoj sceni.
Međutim, celokupnu situaciju je neophodno sagledati iz šireg aspekta, s obzirom da je činjenica da su Makedonci podeljeni. Pre svega ne treba zaboraviti da je na decembarskim izborima, koji su uzgred rečeno bili namešteni na veoma sofisticiran način, oko 70.000 Albanaca organizovano glasalo za opoziciju, jer je nagoveštavala i obećavala da će saviti kičmu kako bi se prekrojila država, tvrdi on.
„Sve je to dovelo do toga da albanske partije na velelepan način budu te koje odlučuju šta će biti dalje. Zatim se umešala i Tirana koja je napravila platformu kojom se zapravo traži potpuna redefinicija države. S obzirom da je opoziciona SDSM spremna da popušta i daje antiistorijske koncesije Albanacima, to bi ujedno značio i kraj unitarne države i put ka federalizaciji“, naglašava on.
Novinar „Politike“ Milenko Pešić ide i korak dalje tvrdeći da se Albanci ne bi zaustavili samo na federalizaciji, pogotovo što zapadni faktor, a pre svega Vašington i NATO, imaju interes da namire Albance na Balkanu kao najposlušnije vazale sa ovih prostora. To bi ujedno predstavljalo i krčenje puta ka stvaranju „Velike Albanije“, doduše ne tako brzo, ali je proces već započet, ističe on.
Naučni saradnik sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković tvrdi da se sve u Makedoniji dešava paralelno sa procesom osamostaljivanja Kosova kojim rukovode albanske strukture, kao i sa zahtevom za stvaranje vojske Kosova.
„Albanci trenutno imaju barem dve snažne inicijative u želji da ostvare još dve albanske države koje bi se kasnije ujedinile. Bitno je setiti se i reči albanskog premijera Edija Rame da, ukoliko se pokaže da ne postoji evropska perspektiva Albanije i ostalih balkanskih država u Evropskoj uniji, otvoriće se put ujedinjenja Albanaca, što se može protumačiti i kao stvaranje ’Velike Albanije‘“, upozorava on.
Nikovski, međutim, smatra da je nezavisnošću Kosova velikoalbanski projekat većim delom već realizovan, ostalo je još da se izvrši objedinjenje sa Albanijom, što je, kako dodaje, isključivo tehničko pitanje. Jedini preostali problem kako bi se kompletirao taj projekat je pitanje Makedonije, upozorava diplomata.
Zato, kako objašnjava, i postoje svi ti pokušaji da se Makedonija dovede do situacije da se albanski deo otcepi. Potrebno je imati u vidu i činjenicu da je kreator celog tog projekta Vašington, naglašava on i dodaje da je to i Srbija osetila na svojoj koži, jer da bi se to postiglo, bombardovan je i Beograd.
„Nakon raspada Jugoslavije prvi put su SAD postale faktor na Balkanu, pre toga su to bili Britanci, Francuzi, Rusi i Nemci. Tada je nastalo partnerstvo između Albanaca i Amerikanaca koje je dugotrajno i opasno po region. To funkcioniše i sada se realizuje u Makedoniji. Prema tome, kad čitate ’tiransku platformu‘, vidite da je to politika koja se realizuje poslednjih 25 godina“, zaključuje Nikovski.
Janković, međutim, dodaje i da se aspiracije Albanaca ne završavaju sa Kosovom i delom Makedonije, poznato je da žele i pojedine delove Srbije, zatim i Crne Gore, a konačno i Grčke.
