Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, podsetio je da je san o „Velikoj Albaniji“ nastao još 1878. godine.
„Zločinačka ideja o etnički čistoj Albaniji u kojoj ne bi bilo mesta za druge narode je prevashodno geopolitički projekat pojedinih velikih sila za obuzdavanje teritorijalne moći i uticaja Srbije na Balkanu, a pre svega za obuzdavanje Ruske Federacije preko Srbije, i kako vidimo u toj formi se i iskazuje u poslednjih tridesetak godina“, navodi Drecun.
Plan o stvaranju „Velike Albanije“, objašnjava Drecun, trebalo je da se realizuje u nekoliko koraka, od kojih je prvi bio secesija Kosova. Drugi bi bio federalizacija Makedonije, a nakon toga bi se išlo da se jug Srbije pripoji tom projektu, kao i deo Grčke i Crne Gore. Sada smo, kako kaže, svedoci reanimacije tog projekta.
„Mislim da u ovoj fazi prvenstveno žele da stvore uslove da se u narednom periodu izvrši federalizacija Makedonije, kao drugog koraka ka formiranju ’Velike Albaniji‘, a da se Srbija isprovocira do te mere da bude optužena da je ona ta koja destabilizuje situaciju. Takođe, ne treba zaboraviti ni izjave kosovskih zvaničnika da Rusija preko Srbije pokušava da destabilizuje situaciju na Kosmetu. Jasno je da Albanci pokušavaju da igraju na kartu koja je već godinama aktuelna i u nekim baltičkim republikama i Poljskoj — na kartu straha Zapada od navodne ruske agresije koja bi išla ka Evropi“, navodi Drecun.
Novinar iz Gračanice Živojin Rakočević kaže da Kosovo predstavlja Pijemont Albanaca na Balkanu i kao takvo neprestano nastoji da „izveze ideju ujedinjenja“.
„Društva, ti rascepkani entiteti u kojima žive Albanci, zapravo su propala iznutra i sada traže novi smisao koji se nalazi u ujedinjenju. Kada sve propadne — ekonomija, institucije, evropske perspektive, sva ta unutrašnja nacionalistička retorika i silna obećanja da će Albancima na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji biti bolje, traži se rešenje i ponavlja matrica — ’kada budemo živeli ujedinjeni, kao velika albanska država na Balkanu, moći ćemo da privučemo investicije, biće posla, sve će izgledati drugačije‘. To je naravno lažna mantra, ali ona albanskim političarima i nacionalnoj eliti služi da premoste bezizlaz u koji su prilično zapali kada je reč o unutrašnjoj situaciji njihovih zajednica na Balkanu. To je vrlo opasna situacija, jer albanski nacionalizam je stvorio ’Veliku Albaniju‘ i ona je tamo gde žive Albanci“, kaže Rakočević.
Andrej Mlakar smatra da priče o „Velikoj Albaniji“ odgovaraju Zapadu jer predstavljaju guranje prsta u oko Srbiji, koja se smatra eksponentom Rusije na Balkanu. To mišljenje deli i predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun i napominje da se velikoalbanske ideje ne smeju olako shvatati.
„Albanci se Zapadu predstavljaju kao brana ruskog uticaja na Balkanu, a zauzvrat traže da Kosovo i Albanija postanu članice EU. Međutim, ne treba zaboraviti ni američki uticaj, jer Džordž Soroš želi da prekraja granice na Balkanu i znamo da podržava Albance. Treba videti kako će se u toj situaciji ponašati Tramp, jer ako on podrži stvaranje ’Velike Albanije‘ identifikovaće se sa Soroševim ciljevima, što nisam siguran da je slučaj, tim pre što imamo i pismo američkih kongresmena Trampu da Soroš finansira političare u Makedoniji koji su na liniji albanskih interesa. Mislim da sada prvi put imamo sukob različitih američkih politika na Balkanu i treba videti kako će se administracija novog američkog predsednika ponašati“, kaže Drecun.
Da albanski političari na Kosovu ništa ne rade bez podrške saveznika sa Zapada potvrđuje i čitava priča oko izručenja Ramuša Haradinaja Srbiji. Prema rečima vojnog analitičara Andreja Mlakara, to što je lider Alijanse za budućnost Kosova dobio albansko državljanstvo predstavlja dobro osmišljenu akciju kosovskih Albanaca i zapadnih zemalja.
„Haradinaj je zadužio mnoge na Zapadu, pre svega Nemce i Engleze, a nisu nevini ni Francuzi. Kako Francuska ne može tako lako da pređe preko jakih dokaza koje je Srbija dostavila protiv Haradinaja, nađen je modus da mu se dodeli albansko državljanstvo, a da Albanija potom formalno zatraži njegovo izručenje. Francusko pravosuđe će tako oprati ruke, a Haradinajevo izručenje Albaniji umesto Srbiji biće njegov siguran put povratka na Kosmet gde će nastaviti da se bavi politikom“, objašnjava Mlakar.
Sličnog stava je i Milovan Drecun koji kaže da je među viđenijim Albancima na Kosmetu gotovo javna tajna da je čitava ova priča dobro isplanirana, a povod su predstojeći izbori na Kosovu.
„Predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji ima vrlo jake veze sa francuskim obaveštajnim službama preko kojih je i dogovorio da Haradinaj bude uhapšen u Francuskoj. Ta zemlja je namerno izabrana kao mesto hapšenja, a nakon što se našao iza rešetaka Haradinaj je odjednom postao veliki junak i njegov rejting raste. Prema pričama koje kruže na Kosmetu, cilj je da on i Tači na sledećim izborima dobiju potrebnu većinu da sami formiraju vladu, bez Ise Mustafe, i eto nam bivše OVK ponovo na vlasti. Ko će onda imati hrabrosti da posle izbora stavi dvojicu ključnih lidera na optužnicu Specijalnog suda za zločine terorističke OVK?“, ističe Drecun u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
