Telepatija nije naučno dokazana, ali postoji osnovana sumnja da su albanski premijer Edi Rama i predsednik takozvane države Kosovo Hašim Tači očito iskusili ovu pojavu, jer kako drugačije objasniti da su obojica u manje od 48 sati došli na istu ideju — Kosovo i Albanija u jednoj državi ako EU zatvori vrata Kosovu.
Ova priča ispričana je hiljadu puta, a sto puta izrečeno — postaje istina. Mogu li se Albanija i Kosovo ujediniti? Zašto Brisel ćuti na ovu temu i koje bi posledice imao ovakav potez?
Behljuj Bećaj, politikolog iz Prištine, za Sputnjik kaže da je u politici sve moguće. Pitanje opstanka i nestanka država, dodaje on, kao i promene granica danas su postale istorijsko pitanje, pa u kontekstu toga i ovo o čemu su Rama i Tači govorili, može da se desi.
„Da li je to dobro i može li se stvarno desiti, i koliko su vinovnici ove ideje analizirali posledice eventualnog spajanja, sasvim je drugo pitanje“, kaže naš sagovornik.
Ono na šta Bećaj upozorava jeste mogućnost da se ovakav sindrom proširi i na ostatak regiona.
„Meni je veliki problem kako da strateški i politički shvatimo to eventualno ujedinjenje. U kontekstu stvaranja etničkih država, mislim da će to uzrokovati domino efekat u regionu. Ukoliko je moja prognoza tačna, mi nećemo imati samo jedan problem već potencijalno i mogućnost stvaranja još nekoliko drugih. Isto pitanje možda sutra postave i Republika Srpska, Bugarska, Makedonija, Grčka i tako dalje. Domino efekat etničkih država, po mom sudu, treba da se sagleda ravno, i ovakvo tumačenje nije dovoljno analizirano. Ako se ovakva interpretacija potencijalnog ujedinjenja analizira kako treba, sa logičnim posledicama — onda ćemo imati drugačiju matematiku od one koju su izneli Tači i Rama“, navodi naš sagovornik.
On takođe napominje da iza svega može da stoji i predizborni proces koji se vodi u Albaniji kod Rame, dok je Tačija moguće da brine Specijalni sud i podizanje optužnica po izveštaju Dika Martija u kojem je Tači označen kao prvi osumnjičeni. U svakom slučaju, dodaje Bećaj, u pitanju je delom i dodvoravanje narodu zbog lične koristi.
Zašto Brisel ćuti, i kako bi Evropa hipotetički tretirala ujedinjenje Kosova i Albanije, naš sagovornik objašnjava na sledeći način:
„Ako bi se tako nešto desilo, EU bi reagovala deklarativno, kao što to radi godinama unazad. U situaciji kada je i sama u ozbiljnoj krizi, ne verujem da će EU učiniti neke poteze da onemogući jedan takav proces. Ona će, dabome, dati neke ocene kako je južni deo Balkana deo strateškog plana Unije o ujedinjenju, kao i da će se time ubrzati procesi pristupanja, ali pre svega mislim da neće imati smelosti ili hrabrosti da se operativno deluje u smislu sprečavanja ovakvog procesa“.
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Prištini, nije daleko od mišljenja da se ovako nešto ne bi čulo da međunarodna zajednica nije dala „zeleno svetlo“.
„Iskustvo je pokazalo da albanski faktor nikada ne igra sam. Zato mi se čini da je ovo jedna igra koja je usaglašena ili sa Briselom ili sa Vašingtonom. Kosovo nije međunarodno priznat subjekat. Odnosno, nije član UN“.
„Osim toga, i da se prekrši pravo i sve svede na politiku i ovako nešto se desi kao novi presedan presedana, pitanje je šta bi bilo sa severom Kosova, koji nije inkorporiran u kosovski sistem“, navodi naš sagovornik uz obrazloženje da bi ovakav sled događaja vratio Balkan u srednji vek.
On podseća da je više puta međunarodna zajednica prekršila uspostavljena pravila, kao što je ono iz 1991. godine, kada su Republičke granice bivše SFRJ priznate Badinterovom komisijom, a kasnije je to pravilo prekršeno. Opasnost od domino efekta, veruje Mirović, postoji, ali, kako kaže, ima tu pitanja bez odgovora. U svakom slučaju, zaključuje on, ne bi bilo dobro otvarati Pandorinu kutija.
