Aktuelni primer je Nacionalni front Marin le Pen oko koje se godinama, pa i pred drugi krug sadašnjih predsedničkih izbora, plete ambijent da će „nebo pasti na Francusku“ ako ona, kao „ekstremni desničar“, dođe na vlast. Kroz sličnog „toplog zeca“ neekstremnog establišmenta prošao je i njen otac Žan-Mari le Pen ranih devedesetih kad je uspevao da uđe u drugi krug izbora, ali su se potom svi „pristojni“ udruživali protiv njega, pa je doživljavao debakl.
Taj politički pejorativ — desnog ekstremiste, dobio je od novih svetskih ideoloških komesara i „holandski Tramp“ Gert Vilders, lider, kako je još nazivaju, „antimigrantske“ Partije za slobodu i demokratiju koji je nedavno izgubio izbore u Holandiji.
Tako se na austrijskim izborima nedavno „proveo“ i Norbert Hofer iz Slobodarske partije protiv koga se, kao protiv „ekstremnog desničara“ ponovo podigla kuka i motika „evropskog establišmenta“. A pravi razlog je i taj što mu je pripisivano da će tražiti istupanje Austrije iz EU i da će tako ojačati desnicu širom Starog kontinenta.
Ove godine su i Švajcarci na referendumu izglasali da useljenici treće generacije mogu da dobiju švajcarsko državljanstvo, čime su „ekstremno desničarske stranke“ kako su ih agresivnom kampanjom imenovali, doživele težak poraz.
I pola godine pred parlamentarne izbore u Nemačkoj, pod žestokim napadima za desni ekstremizam, očigledno usled zastrašivanja birača, opada podrška stranci Alternativa za Nemačku, pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja.
U Srbiji je čak i DSS kao građanska stranka desnog centra nazivana ekstremnom kada je promovisala politiku vojne i političke neutralnosti i prekida evropskih integracija. Tada se i sunovratila, jer su je optužili da vodi Srbiju u „samoizolaciju“, što je još jedan termin iz probriselskih mondijalističkih kuhinja.
Epitet desnih ekstremista dobile su u Srbiji i ostale desne evroskeptične opcije Dveri, radikali, Zavetnici… Svi koji dovode u sumnju neupitne evropske integracije i svetlu briselsku budućnost.
A šta je ustvari danas politički korektno, dopušteno, preporučljivo. To su nam pokazali briselski zvaničnici Žan-Klod Junker i Federika Mogerini.
Oni su, u skladu sa potpunim političkim „fer plejom“, posle prvog kruga izbora u Francuskoj čestitali ulazak u drugi krug isključivo svom ljubimcu Emanuelu Makronu.
Jer svako ko se ne klanja briselskom totemu i nije produkt laboratorija ušančenih finansijsko-političkih elita sa Zapada, taj je — čist ekstremista.