Klupko neizvesnosti predsedničkih izbora u Francuskoj lagano se raspetljava. Od četiri kandidata kojima su analize raspoloženja javnog mnjenja predviđale mogućnost prolaska u drugi krug, ostala su dva — lider centrističkog pokreta Napred Emanuel Makron i predsednica desnog Nacionalnog fronta Marin le Pen.
Svetski analitičari ocenjuju da će ulazak ovo dvoje kandidata u drugi krug promeniti politički pejzaž Francuske. Jer ovo je prvi put u istoriji Pete republike da su kandidati dve vodeće stranke, Socijalista i Republikanaca, izbačeni iz trke već u prvom krugu.
Analitičari takođe navode da se ovakvim rezultatom priprema teren za ono što nazivaju konačnim obračunom u vezi sa članstvom Francuske u EU. Međutim, ko je od predsedničkih kandidata pogodniji za očuvanje srpskih interesa?
Domaći analitičari slažu se da je to Marin le Pen. Analitičar Centra za strateške alternative Dušan Proroković kaže da naše interese oblikuju procesi, a ne pojedinci. Posmatrano u tom kontekstu, kaže Proroković, bez obzira ko će biti izabran za francuskog predsednika, čekaju nas turbulentna vremena.
„Ako se, sa druge strane, treba opredeliti, bez ikakve dileme rekao bih da je to Marin le Pen. Emanuel Makron nije se dosad izjašnjavao, ne samo o Srbiji, nego o mnogim spoljnopolitičkim i geopolitičkim problemima. Tokom kampanje je uglavnom govorio o stvarima koje se tiču francuske unutrašnje politike“, objašnjava Proroković.
Za razliku od Makrona, Marin le Pen, kao i njen otac, ima dugu istoriju bavljenja balkanskim problemima, i u tom pogledu je bila vrlo izričita, zaključuje Proroković.
Prema rečima Slobodana Jankovića sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Marin le Pen je nesumnjivo osoba pogodnija za francuskog predsednika sa stanovišta srpskih interesa.
„Ona baštini De Golovu tradiciju, i u tom smislu i potencijalno bolje odnose Srbije i Francuske. Što se tiče Emanuela Makrona, on obećava da će nastaviti po starom, dakle, on je čovek establišmenta koji je za nastavak politike EU kakvu do sada poznajemo, koja podržava izgradnju nezavisnog Kosova. S druge strane, on je čovek koji je za to da Francuska ostane pouzdan NATO saveznik. U svakom pogledu, Marin le Pen bi bila bolja za srpske interese“, objašnjava Janković.
Emanuel Makron pripadao je Socijalistima dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i bio je ministar finansija u njegovoj vladi, kada je, krajem 2016, odlučio da se odvoji od njega i formira pokret „Napred!“ (En marche!).
Ovaj bivši investicioni bankar u Rotšildovoj banci okružio se pristalicama sa centra i levičarskim mejnstrim političarima, među kojima je srpskoj javnosti sasvim sigurno najpoznatiji Bernar Kušner.
Makronov predizborni program, objavljen relativno kasno, svega dva meseca pred izbore, predstavlja kontinuitet onoga što je radio dok je bio ministar finansija.
Za razliku od njega, Marin le Pen se zalaže za redefinisanje francuskog statusa unutar EU, po ugledu na Veliku Britaniju. U ime borbe protiv terorizma i očuvanja nacionalnog identiteta, Le Penova se zalaže za izlazak Francuske iz zone Šengena, a kroz projekat ekonomskog patriotizma želi da povrati Francuskoj puni teritorijalni, ekonomski, monetarni i zakonodavni suverenitet.
