Zadatak vojnika i oficira Severne flote je da štite zemlju od eventualnih neprijateljskih napada, a takođe i da štite ekonomske interese Rusije.
„Rusija razmešta svoje baze na ostrvima i arhipelazima Severnog ledenog okeana sa tri cilja. Kao prvo, na taj način kontroliše Severni morski put, a takođe i obezbeđuje prolaz brodovima i ledolomcima. Mi analiziramo vremenske prognoze, kretanje leda, struja i tako dalje, kako bi teretni brodovi brže prošli iz Azije u Evropu. Drugi cilj je zaštita ruskih bogatstava u vodama Severnog ledenog okeana, a to su nafta i gas. I treći glavni zadatak, po mom mišljenju, jeste zaštita tih voda od tuđih brodova opremljenih sistemima PRO, sa strateškim raketama, kako ne bi ugrozili našu zemlju iz akvatorije Severnog ledenog okeana. Sa tačke gledišta bezbednosti taj region je prilično ’ranjiv‘ i mi odatle štitimo našu zemlju“, kaže za Sputnjik Viktor Litovkin, pukovnik u penziji.
Većina detalja o bazi drži se u tajnosti, ali se zna da ta baza igra važnu ulogu u protivvazdušnoj odbrani. U sastav komande ulaze nadvodne i podvodne snage, morska avijacija, obalska straža i PVO.
Kada bude završen, planirano je da na aerodromu stalno budu locirani presretači MiG-31 ili avioni Su-34. Takođe će biti postavljen i moderan radar za praćenje situacije na nebu. Celu bazu od napada iz vazduha štitiće kompleksi „Pancir-S“.
Kako god bilo, Putinovo čudo na Arktiku izazvalo je burne reakcije na Zapadu, a tamošnja štampa panično piše da je „Rusija uzurpirala arktičku zemlju bogatu naftom“.
Ruski analitičari smatraju da takva reakcija Zapada nije iznenađujuća, jer uvek tako reaguje kada se radi o povećanju moći i borbene sposobnosti ruske armije. Osim toga, na delove Severnog okeana pretenzije imaju i SAD, Kanada, Danska i Norveška.
Kako navode, borba za Arktik tek predstoji. To će pre biti diplomatski spor, ali u „diplomatskom sporu uvek pobeđuju oni koji imaju dobre vojne argumente“.
„Arktik je riznica planete i svakako da privlači pažnju svih razvijenih država. Rusija poslednjih godina uspešno sarađuje sa drugim zemljama kada je reč o Arktiku, ali i brani svoje interese u tom regionu, uključujući i teritorijalne. Gradeći bazu, Rusija nikome ne otima teritoriju, već jača svoje prisustvo na sopstvenoj teritoriji. Osim toga, Moskva poziva da se sva pitanja rešavaju dijalogom, u tom smislu i pitanja teritorijalne pripadnosti. Međutim, sada kada Rusija jača obrambene kapacitete na severu, pojedini zapadni mediji spekulišu kako Rusija uzurpira teritorije bogate naftom, ali to nije tačno. Prosto rečeno, situacija sa američkim raketnim napadima u Siriji i sve veće tenzije oko Severne Koreje primoravaju Rusiju da se zamisli i nad time da li će neko pokušati da ospori da taj deo Arktika pripada Rusiji. Istakao bih da Arktik i dalje ostaje zona mirne saradnje, ali tu mirnu saradnju treba ponekad jačati i izgradnjom vojne infrastrukture, tim pre što je Arktik veoma važan region za celo čovečanstvo“, kaže Andrej Koškin, šef Katedre za politikologiju i sociologiju ruskog Ekonomskog univerziteta „Plehanov“.
Masivni kompleks „Arktički trolist“ je tako nazvan jer liči na detelinu sa tri lista. Prostire se na 14.000 kvadratnih metara, ima tri sprata i obojen je u boje ruske zastave.
Osim prostorija u kojima su sistemi za posmatranje i komandovanje, u tom objektu nalaze se spavaonice, trpezarija, teretana, bioskopska i koncertna sala, atrijum, biblioteka, staklenik, medicinski punkt, garaže i autonomni energoblok, kao i stanica za prečišćavanje vode. Konstrukcija baze omogućava vojnicima da se kreću celom bazom iz zgrade u zgradu bez izlaska na ledene temperature, a u svakoj sobi ima i televizor na kojem mogu da gledaju ruske kanale.
U bazi može da živi i radi 150 osoba, a rezerve hrane i energenata dovoljne su za godinu i po.
Međutim, uslovi za život u ovom delu sveta su veoma surovi. Temperature su ispod nule tokom gotovo cele godine. Zimi živa padne do minus 54 stepena, a u julu je najviša temperatura jedan stepen Celzijusa. Polarni dan traje od 11. aprila do 31. avgusta, a zatim nastupa stalni mrak.
Gradnja baze je počela 2007. godine, a zbog izuzetno teških uslova građevinari su radili u smenama od po četiri meseca. Svi materijali, uključujući i pesak, prevezeni su brodovima Severnim morskim putem.
Baza je od prvih naseljenih mesta udaljena stotinama kilometara i to je najsevernije kapitalno zdanje u svetu, koje pripada Rusiji, a može se videti čak i iz kosmosa.
Krajem marta ruski predsednik Vladimir Putin, premijer Dmitrij Medvedev i ministar odbrane Sergej Šojgu bili su na arhipelagu i dali su visoku ocenu za novu bazu.
Međutim, to nije jedina ruska baza na Arktiku. Šojgu je obećao da će radovi na izgradnji vojne infrastrukture Rusije na Arktiku biti završeni do 2020. godine i da će do tada Arktik biti potpuno zaštićen.
