Arktik bi mogao da ostane bez leda

Podaci sa satelita dobijenih od Nacionalnog američkog centra za sneg i led pokazuju da je 1. juna 2016. godine površina morskog leda na Arktiku smanjena na 11,1 milion kvadratnih kilometara.

​To je jedan i po milion kvadratnih kilometara manje od srednjeg pokazatelja za poslednjih trideset godina. A jedan i po milion kvadratnih kilometara je veličina od oko šest Britanija, precizira Indipendent.

Vodhems smatra da ove brojke potvrđuju njegove prognoze: Arktik bi mogao da ostane bez leda već u septembru ove godine.

„Čak i ako se led ne istopi u potpunosti, velika je verovatnoća da će ga ove godine biti rekordno malo. Mislim da je razumno pretpostaviti da će se njegova površina smanjiti na milion kvadratnih kilometara ove godine, a ukoliko se to ne desi ove, desiće se već sledeće godine“, dodao je profesor.

​On je istakao da će bez leda ostati srednji deo Arktika i Severni pol. Veći deo preostalog leda biće zarobljen između mnoštva ostrva raspoređenih duž severne obale Kanade.

Vodhems smatra da će se zbog ovog topljenja leda temperatura u svetu prosečno povećati za 0,6 stepeni Celzijusa u narednih pet godina. Takva perspektiva je „zastrašujuća“, navodi profesor.

​Neki drugi naučnici skeptični su prema prognozama Vodhemsa. Konkretno, profesor Dženifer Frensis sa Ratgerskog univerziteta smatra da Arktik neće ostati bez leda pre 2030-2050. godina.

Međutim, ona smatra da rekordno niska količina leda u ovoj oblasti izaziva zabrinutost i zaslužuje pažnju. „Mislim da nas u septembru čeka novi rekord. To je potpuno moguće“, dodala je Frensis.