Popov je, kako prenose beogradski mediji, preminuo sinoć nakon duge i teške bolesti.
Rodio se 1933. u Mokrinu. Godine 1952. došao je u Beograd na studije i završio Filozofski fakultet.
Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost, a novinarsku karijeru započeo u novosadskom „Dnevniku“.
Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine.
Popov je bio lektor za srpsko-hrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977, a glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska od 1983. do 1985. godine.
Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“.
Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, a neke od najpoznatijih su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“.
U seriji za decu „Fazoni i fore" bio je 155 puta Raša Pronalazač.
O društvenim temama pisao je kao kolumnista lista „Politika“.
Objavio je više knjiga pesama za decu i odrasle: „Dva oka“ (1963), „Gvozdeni magarac“ (1976), „Žabac koji ne zna da ćuti“ (1987), „Šešir bez dna“ (2001), „Lažljiva usta istine“ (2002), „Vozom posred ulice“ (2003), „Bio sam srećni konj“ (2003), „Bajke za 21. vek“ (2007), „Čarobnjakov SMS“ (2007), „Mali zeleni“ (2009), „Mokrinski patuljci“ (2013), „Usamljena princeza“ (2014).
Dobitnik je nagrade „Dositej Obradović“ za 2015. godinu.
