Sve počinje od Miška. Tako svi koji ga znaju i koji ga ne znaju oslovljavaju menadžera Miodraga Ražnatovića, koji je nagovestio da košarkaški klub Denver iz NBA lige, u kojem je Nikola Jokić u drugoj sezoni trogodišnjeg ugovora eksplodirao u najbukvalnijem smislu, možda neće pustiti srpskog centra da igra na Evrobasketu, jer želi da tokom letnje pauze radi na njegovoj fizičkoj snazi.
Rezultat ili zarada
Bila je, kao, ideja da Jokić igra za reprezentaciju, ali se posle ove odlične sezone povećala njegova odgovornost i Denver bi da on leto provede na drugačiji način.
Prevedeno na srpski ovo znači da Jokić ima još jednu godinu ugovora, koji u odnosu na njegove sadašnje igre i nije Bog zna šta veliki, pa bi trebalo da sve učinjeno ove i naredne sezone kapitalizuje novim ugovorom sa mnogo više nula. Sve to je pod znakom pitanja ako se na pripremama reprezentacije Srbije ili u takmičarskom delu Evropskog prvenstva Jokić povredi.
Naravno da će svaki klub, pogotovu onaj iz NBA, reći da bi voleo da igrač trenira i „radi na sebi“, a ne da se izlaže riziku i vrati van forme ili pola sezone leči povrede. To nije sporno.
Nije sporno i da slučaj Nikole Jokića, ako zahtev Denvera postane zvaničan, nije prvi i nije novost.
Međutim, isto tako ima primera u kojima su se igrači oglušili o zahteve kluba i rekli: „Mi igramo!“
Tako je postupalo nekoliko reprezentativaca Argentine. Tako postupaju reprezentativci Španije već godinama. Sigurno je da klubovi nisu sa trubačima ispraćali Dirka Novickog da igra za reprezentaciju, ali on je igrao.
Leđa ili kičma
Svakako, ovim ne želimo da sav teret stavljamo na leđa Nikole Jokića. Nipošto. Samo naglašavamo da je mlađani Somborac čitave ove sezone pokazivao da ima kičmu, pa ne bi valjalo da na njenom kraju ne učini isto.
Košarkaška čaršija ima nekoliko verzija šta je po sredi u ovom slučaju.
Prema jednima je možda tačno da će Denver reći „ne“. Ali to isto može da kaže i Jokić. Prema drugima, u pitanju su nekošarkaški namerni faulovi. I u tom slučaju Jokić može da nastavi da igra za reprezentaciju, i pod faulom. Treći pak kažu da kao što sve počinje od Miška, sve sa Miškom može da bude i završeno.
Ostale stručno-čaršijske priče i podsećanje na slučaj Bobana Marjanovića, koji već dva takmičarska ciklusa ne igra za reprezentaciju, ili pak spekulacije o odnosu menadžera i selektora nećemo namerno pominjati.
Međutim, ono što moramo da napomenemo jeste da vrhunski sport, a pogotovo NBA košarka, nije samo sport već veliki biznis u kojem zarađuju svi u košarkaškom lancu ishrane.
Dakle, i u ovom slučaju je glavno pitanje, pitanje novca i kapitala koji ište još.
Reprezentacija nije ferija
Svi bi voleli da gledaju Nikolu Jokića na terenu, nesporna je i želja centra srpske reprezentacije da igra, ali je isto tako nesporno da mu neće navijači puniti bankovni račun.
I sad je to ono pitanje, koje do pre nekoliko decenija nije uopšte bilo pitanje: rizikovati ili gledati lični interes.
Međutim, lični interes ima i Miloš Teodosić. Teu je svaka sezona naporna, vuče povrede, ali nikad nije stavio sebe ispred reprezentacije.
Zato bi zabrinuta, ne samo košarkaška javnost, trebalo da promeni odnos prema onima koji se pozivima selektora odazivaju zavisno od raspoloženja i saveta iz partera.
Ista ta javnost ne bi trebalo da odmahuje rukom na vesti da je neki reprezentativac rešio da ovog leta odmori.
