Obeležavanje Dana sećanja na žrtve Jasenovca u više kolona posledica je toga što Vlada Hrvatske nema hrabrosti da se suoči sa problemom ustaštva, kaže za Sputnjik predsednik Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof.
Naime, Koordinacija jevrejskih opština i Srpsko narodno veće u Hrvatskoj, kao i Antifašistička liga Hrvatske odbijaju da učestvuju u zvaničnom obeležavanju Dana sećanja na žrtve Jasenovca, koje organizuje Vlada Hrvatske.
A Dan sećanja na žrtve Jasenovca i ove godine biće obeležen u više kolona jer vlasti još nisu uklonile spomen ploču sa ustaškom krilaticom „Za dom — spremni!“ iz centra Jasenovca, koju su tu prošle godine postavili članovi udruženja veterana poslednjeg rata iz proustaških Hrvatskih odbrambenih snaga, kaže bivši predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj Žarko Puhovski.
Manjinska i nevladina udruženja ne mire se sa neaktivnošću Vlada Hrvatske i stoga dolaze da odaju poštu jasenovačkim žrtvama odvojeno od predstavnika Vlada, kaže on.
„Dok Vlada ništa ne učini, smatra se da je njenim delovanjem kontaminiran Jasenovac i zato se u pratnji službenih osoba ne želi ići tamo. To mi se, nažalost, čini nužnim. Žalosno je što je do toga došlo, ali mislim da je u ovoj situaciji nužno da se upozori Vlada da se ne može diplomatski ponašati prema rehabilitaciji zločina“, objašnjava Puhovski.
Na postavljanje spomen ploče sa ustaškom krilaticom „Za Dom — spremni!“ Vlada Hrvatske sa Andrejom Plenkovićem na čelu, odgovorila je formiranjem komisije i diplomatskim odgovorom da se radi o „delikatnom problemu“. Takva politika je, prema rečima Puhovskog, promašena.
Zurof je oštro reagovao i na predlog Odbora za dodelu priznanja grada Zagreba da se ovogodišnja nagrada Grada Zagreba za pozorište i film dodeli kontroverznom reditelju Jakovu Sedlaru za film „Jasenovac — istina“.
U pismu koje je Zurof u ime Centra „Simon Vizental“ uputio predsedniku zagrebačke Skupštine, stoji da Sedlar ne sme da bude nagrađen jer svojim filmom umanjuje zločine ustaškog režima i zločine u Jasenovcu.
„Molimo vas da jedinstveno odbacite predlog odlikovanja Sedlara, čiji rad pripada korpi za smeće hrvatske istorije i nije vredan nikakve hvale ili priznanja“, navodi Zurof u pismu.
Predlog da Sedlar bude nagrađen obrazlaže se time što se njegov film nalazi u muzeju Holokausta „Jad Vašem“ u Izraelu, ali to nije nikakav indikator vrednosti ili podržavanja takvih filmova, zaključuje Zurof u pismu.
Taj predlog naišao je i na osudu jevrejskih i srpskih udruženja u Hrvatskoj. Zbog svog glasnog, upornog i dubokog istorijskog revizionizma, Jakov Sedlar ne sme da dobije cenjenu zagrebačku nagradu, stoji u protestu predstavnika jevrejske i srpske zajednice u Hrvatskoj.
„Revizionistički stavovi naročito su prisutni u njegovom prošlogodišnjem filmu ’Jasenovac — istina‘, koji je izazvao zgražavanje ovdašnje i međunarodne javnosti. U njemu je koncentracioni logor smrti prikazan kao radni logor, u njemu su umanjene i obezvređene žrtve Jasenovca, negirani Holokaust i genocid počinjen od strane ustaškog režima“, navodi se u saopštenju jevrejskih i srpskih udruženja.
U svom filmu Sedlar predstavlja Jasenovac kao radni logor, maltene sanatorijum, u kome su zatvorenici imali sve uslove, dok su komunističke vlasti te koje će od ovog logora napraviti logor smrti. Komunisti su u Jasenovcu ubijali, naravno, Hrvate, koji su u Jugoslaviji bili građani drugog reda.
Manipulišući podacima i poluistinama, falsifikujući i otvoreno lažući, Sedlar filmom „Jasenovac — istina“ pokušava da rehabilituje ustaški režim, a političke okolnosti u Hrvatskoj išle su mu na ruku. Film se pojavio u doba opšte proustaške histerije u kojoj je hrvatskim političarima od istine mnogo važnije da pridobiju proustaške glasače.
Stoga Puhovski predlog za dodelu Nagrade grada Zagreba za pozorište i film Jakovu Sedlaru stavlja u kontekst lokalnih izbora u Hrvatskoj.
„Sedlar je, očito, revizionista i u javnosti se kao takav pozicionira i očito je da će se vođstvo grada na čelu sa gradonačelnikom (Milanom) Bandićem naći pred pitanjem šta im je u ovom trenutku važnije, je li im važnije da dobiju podršku jedne ili druge strane političkog spektra, a to je pitanje njihovog preračunavanja, s obzirom na lokalne izbore koji dolaze“, objašnjava Puhovski, koji veruje da će gradski čelnici ostati pri svojoj odluci, ali da bi voleo da oni od nje odustanu.
„Kada bi od nje odustali, to bi, opet, izazvalo ne samo napad desnice, nego bi ispalo kao da menjaju stav pod pritiskom“, dodaje on.
Milan Bandić, dugogodišnji gradonačelnik Zagreba do sada je, za razliku od mnogih hrvatskih političara bio pažljiv i nije igrao na proustaške sentimente, možda će se i sada razumno poneti, zaključuje Puhovski.
