Kako se neki izbori u državama nastalim iz bivše Jugoslavije bliže, tako se pokreće pitanje ažurnosti biračkih spiskova. Lokalni izbori u Hrvatskoj održavaju se 21. maja, a do javnosti je stigla vest da je 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti izbrisano iz biračkih spiskova. Oni, doduše, mogu da glasaju na predsedničkim ili parlamentarnim izborima, ali na lokalnim ne.
Zašto je to tako?
U pitanju je hrvatski Zakon o prebivalištu, koji je na snagu stupio 2012. i koji je poprilično rigorozan kada je u pitanju prijava prebivališta. Za posledicu, ovaj zakon je imao brisanje oko 260.000 građana Hrvatske iz biračkih spiskova za lokalne izbore, pre svega Hrvata iz BiH i Srba.
Najveći gubitnici od ovog zakona su Srbi, kaže predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac. Nekada su, za svake izbore, pa i lokalne, Srbi autobusima dolazili u sredine iz kojih su proterani da glasaju, kaže on, i imali su uticaja na izbore na lokalnom nivou.
„Sada, očito da to neće tako biti. Moći će da glasaju samo oni koji imaju ličnu kartu, jer lična karta je vezana za prebivalište“, kaže on i dodaje da misli da je broj izbrisanih Srba mnogo veći.
„Da se razumemo, ovaj zakon je idealan, jer ne bi smelo da bude više birača nego što ima stanovnika. Sve bi bilo idealno da nije bilo rata. Međutim, ovde, po meni, Hrvatska je zanemarila činjenicu da su oni isterali preko 400.000 Srba. Oni su doneli zakon kao da je 100 godina vladao mir“, objašnjava Štrbac.
Prisilno napuštanje Hrvatske i brojni zakoni koji su otežavali i onemogućavali povratak izbeglica, optužnice za navodne ratne zločine uticali su da se Srbi ne vraćaju u Hrvatsku. U „Veritasu“ su, kaže Štrbac, izračunali da se preko 100.000 Srba ne vraća u Hrvatsku zbog procesa za navodne ratne zločine.
Primeni Zakona o prebivalištu u Hrvatskoj prilazi se, čini se, krajnje selektivno, kaže Zoran Kojić, predsednik Srpske narodne stranke iz Vukovara, i to na način da je poseban akcenat stavljen na sredine u kojima pretežno živi srpsko stanovništvo.
„Mi ćemo sada, upravo na ovim lokalnim izborima na koje se i žuri, biti u prilici da se suočimo sa jednom vrlo ozbiljnom činjenicom, a to je da Srba u Hrvatskoj gotovo da i nema. To će konačnu refleksiju imati tek 2021, na novom popisu stanovništva, kada će se sva ona ustavna prava, koja nikada nisu implementirana, tada konačno i završiti na način, evo primera grada Vukovara, gde imamo teoretsku dvojezičnost. Godine 2021. nećemo imati niti teoretsku, te će taj ’problem‘ biti i okončan“, kaže Kojić.
Zakon o prebivalištu odraziće se i na krajeve Hrvatske u kojima ima mnogo manje Srba nego u Vukovaru, smatra Kojić.
Zakonom o prebivalištu, koji je stupio na snagu krajem 2012, Hrvatska je pokušala da uvede red u biračke spiskove za lokalne izbore. Prema njegovim odredbama, građanin je dužan da prijavi privremeni odlazak iz Hrvatske i time zadržava biračko pravo na lokalnim izborima. Ako se trajno seli iz zemlje, mora da odjavi prebivalište i vrati ličnu kartu. Ako je na dan 29.12.2012. građanin Hrvatske bio odsutan iz zemlje duže od godinu dana, bio je dužan da do kraja 2014. prijavi prebivalište.
Hrvatska policija, prema odredbama ovog zakona, ima pravo da donese odluku o odjavi prebivališta po službenoj dužnosti ako terenskom proverom utvrdi da osoba ne živi na prijavljenoj adresi ili ako joj to prijave lokalne vlasti.
