Učesnici su se fokusirali na produbljivanje integracionih procesa i eliminisanje trgovinskih barijera u okviru Saveza.
Lideri zemalja-članica Evroazijskog ekonomskog saveza u Biškeku su potpisali 11 dokumenata. Utvrđene su glavne odrednice makroekonomske politike za naredne dve godine, a takođe je usvojena odluka da se Moldaviji odobri status države-posmatrača pri Evroazijskom ekonomskom savezu, pošto je ranije predsednik te države Igor Dodon uputio kirgistanskom predsedniku zahtev da se Moldaviji dodeli status zemlje-posmatrača pri EAES.
Dogovoreno je i da Kirgizija dobije kredit u iznosu od 110 miliona dolara za finansiranje infrastrukturnih projekata, a Rusija je donela odluku da nastavi saradnju sa Kazahstanom i da i ubuduće koristi kosmodrom Bajkonur.
Osim toga, učesnici samita su razmotrili i međunarodnu delatnost Saveza, a posebna pažnja je posvećena ekonomskoj saradnji sa trećim zemljama.
Ruski predsednik Vladimir Putin je podsetio da je Evroazijski ekonomski savez već stvorio zonu slobodne trgovine sa Vijetnamom, a da vodi pregovore sa Kinom, Izraelom, Srbijom, Egiptom, Indijom, Singapurom i Iranom.
Putin je ocenio da „saradnja u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza uspešno napreduje“.
Prema njegovim rečima, u januaru ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine obim trgovine u okviru saveza porastao je za 38 odsto, a isporuke država-članica u treće zemlje su porasle za 37 odsto.
Međutim, iako se očekivalo, Iran i zemlje-članice Saveza nisu potpisale sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine, pa je dokument vraćen na doradu. Prvi potpredsednik Vlade Rusije Igor Šuvalov objasnio je i gde je zapelo. Prema njegovim rečima, „Iran traži više nego što daje“ i zbog toga će pregovori biti nastavljeni, a dokument dorađen.
Analitičari smatraju da, iako taj dogovor sa Iranom još nije postignut, Evroazijski ekonomski savez ostaje ozbiljna ekonomska platforma, koja se razvija i širi svoj uticaj.
„Značajno je to što se samit održava u prestonici Kirgizije, u Biškeku, jer je Kirgizija najmlađa članica Saveza, pa je održavanje samita važno za nju i u političkom smislu. Evroazijski ekonomski savez se razvija i dalje i sve više širi svoj uticaj. O tome govori i činjenica da je Moldavija već dobila status posmatrača, pri tome na inicijativu novog predsednika Dodona. To takođe govori da Evroazijski ekonomski savez, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i krizi koja je zahvatila postsovjetski prostor, za mnoge zemlje i dalje ostaje ozbiljan orijentir, platforma za neku vrstu stabilnosti. Mnoge zemlje vode pregovore za stvaranje zone slobodne trgovine sa ovom Savezom i zbog toga je veoma važno što se ovaj samit održava u Biškeku, kako bi se napravio okvir za zajednički razvoj. Ali treba reći da se Savez, po definiciji, bavi pitanjima ekonomskog razvoja. Međutim, osim strategije na ekonomskom planu, potrebno je razraditi taktičke poteze, jer kriza još nije prevaziđena. Na to često ukazuju i predsednici Belorusije i Kazahstana, a od tih konkretnih, praktičnih pitanja se ne može i ne sme pobeći. I mi, kao posmatrači i eksperti, nadamo se da će ta pitanja u velikoj meri biti rešena. I predsednik Kirgistana govori o tome da zemlja mora da ubrza razvoj, jer tamo postoji niz problema. Zbog toga se nadamo da će samit proteći tako da svi učesnici na kraju budu zadovoljni“, kaže za Sputnjik Grigorij Trofimčuk, predsednik Fonda „Radionica evroazijskih ideja“.
Sledeća sednica Višeg evroazijskog ekonomskog saveta biće održana 11. oktobra u Moskvi.
Inače, ruski predsednik u Biškeku prisustvuje i neformalnom sastanku šefova država-članica ODBK-a, na kojem je odlučeno da na mesto generalnog sekretara te organizacije od 2. maja ove godine bude imenovan načelnik Generalštaba Oružanih snaga Jermenije Jurij Hačaturov.
Takođe, šefovi država su doneli odluku da bivšeg generalnog sekretara ODKB-a Nikolaja Borjudžu odlikuju ordenom Prvog stepena Saveta kolektivne bezbednosti ODKB-a.
Tokom neformalnog samita predsednici zemalja ODKB-a razmotrili su pitanja vojno-političke i vojno-strateške situacije u zoni odgovornosti ODKB-a i usvojili su niz dodatnih mera koje se tiču borbe protiv bezbednosnih pretnji.
