Premijer Aleksandar Vučić predložio je u Moskvi prvom čoveku Rusije Vladimiru Putinu da u Srbiji na leto bude održan samit lidera Evroazijskog ekonomskog saveza, na kojem bi trebalo da se pronađe konačno rešenje za izvoz Fijatovih vozila iz Kragujevca, ali i mnoga druga konkretna ekonomska pitanja.
Ruski politikolog i predsednik fonda „Radionica evroazijskih ideja“ Grigorij Trofimčuk ocenjuje Vučićev predlog kao zanimljiv i na prvi pogled neočekivan.
„Evroazijska unija nije usmerena isključivo na saradnju sa Istokom i želi da proširi saradnju sa evropskim zemljama, zapadnije od Belorusije. Samit lidera Evroazijske unije u Beogradu bi bio dobar podsticaj za produbljivanje dijaloga sa Zapadom i ne vidim razlog zašto ta ideja ne bi bila prihvaćena od strane šefova država koje čine Evroazijsku uniju“, kaže on.
Beograd i Moskva, prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, razmatraju mogućnost da se održi susret lidera posvećen saradnji Evroazijske unije i Srbije. To je srpski prvorazredni interes, jer Srbija nastoji da otvori nova tržišta i da sa integracionim krugom na čijem se čelu nalazi Rusija dinamizuje ekonomske odnose.
„Evroazijska unija može da ima interes da sa Srbijom napravi tu vrstu aranžmana kao probni balon, kao model kako bi se Evroazijska unija kroz višezonsku saradnju povezivala i sa zemljama koje su van postsovjetskog prostora. Tako da mislim da to može da bude obostrano koristan susret i jedna vrsta obostranog eksperimentalnog polja za asimetrično širenje Evroazijske unije, ne kroz direktno članstvo zemalja koje nisu sa prostora bivšeg SSSR-a, već kroz kompleksno partnerstvo“, kaže Anđelković i kao primer navodi saradnju Švajcarske i EU.
Takav model Evroazijska unija bi mogla da razradi sa Srbijom i da ga ponudi kao univerzalni primer saradnje i za druge zemlje.
„Priča o održavanju evroazijskog samita ili susreta, možda je pretenciozno reći samita, nešto je što meni deluje krajnje realno“, objašnjava Anđelković.
Ako samit u Srbiji bude održan, to bi bila veoma pozitivna poruka za sve zemlje koje bi želele da sarađuju sa Evroazijskom unijom ili da postanu njena članica, dodaje Trofimčuk.
Ostaje, međutim, da se vidi kako će se Srbija pozicionirati i kako će balansirati u veoma komplikovanim političkim okolnostima, između EU i Evroazijske unije, kaže on. Stoga bi Rusija i njeni saveznici trebalo da što pre odgovore na Vučićev predlog i da koncipiraju modalitete saradnje Srbije i Evroazijske unije kako bi se izbegli eventualni problemi u odnosima EU i Srbije, zaključuje Trofimčuk.
Prema mišljenju Dragomira Anđelkovića, EU ne bi trebalo da ima išta protiv saradnje Srbije i Evroazijske unije, iako EU na mnoge stvari, kada se radi o saradnji Srbije i Rusije, ne gleda blagonaklono. To posebno važi za pojedine članice EU.
„Sa druge strane, EU je sve slabija i kao što Srbiji ne treba konfrontacija, ne treba ni njima. Oni ne žele da otvaraju novi front. Sada je umeće Beograda da zateže konopac, odnosno da razvija maksimalno dobre odnose sa Rusijom, ali da izbegava preveliku konfrontaciju sa EU, da je ne revoltira. Dok god ih pasivno revoltiramo, to nije toliko opasno. Mislim da niko ne može da nam prebaci što želimo da sarađujemo sa Evroazijskom unijom i što želimo samit. I Nemci bi to rado radili da mogu“, zaključuje Anđelković.
Međutim, bivši diplomata i dobar poznavalac evroazijskih prilika Srećko Đukić ne deli Anđelkovićev i Trofimčukov optimizam.
Sastanci na vrhu ekonomskih saveza precizno i čvrsto su utvrđeni statutima i održavaju se u sedištu organizacija ili u zemljama-članicama po azbučnom ili abecednom redosledu. Đukić kaže da nije poznato da se samit na vrhu nekog ekonomskog saveza održavao van zemalja-članica.
Prema njegovim rečima, ekonomski razlozi nisu dovoljan argument za održavanje jednog takvog samita. O ekonomskim stvarima u okviru Evroazijske unije odlučuje njena ekonomska komisija, kaže Đukić, dok samit može da dâ neku preporuku u skladu sa propisima Evroazijske unije.
„Treba imati u vidu da je Evroazijska ekonomska unija, kao i EU, organizacija koja ima čitavo more propisa koji se moraju poštovati i vrlo retko se mogu praviti izuzeci. Samit vrlo retko može preuzimati, a mislim da uopšte i ne može preuzimati ulogu ekonomske komisije Evroazijskog ekonomskog saveza. Prema tome, taj argument nikako ne bi mogao da bude nešto što motiviše Evroazijsku ekonomsku uniju da održi samit u Srbiji“, kaže Đukić.
On smatra da smisao održavanja samita Evroazijske unije van teritorije članica mora biti krupniji, kako kaže, politički, geopolitički ili strateški razlog.
