Dok politikolog Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija“ ne vidi mogućnost da budu održani vanredni parlamentarni izbori, između ostalog i zbog toga što su „skupa stvar“, sociologu Zoranu Stojiljkoviću sa Fakulteta političkih nauka se čini da su oni sve više izvesni, „i to u kratkom roku“.
Cementiranje pozicija
Naime, novoizabrani predsednik Srbije još nije ni preuzeo dužnost, a i opozicija i vlast sve češće pominju još jedne, ovoga puta parlamentarne, izbore. Opozicija pre toga traži promene u RIK-u, REM-u, izbornim zakonima, a vlast poručuje da ne isključuje mogućnost izlaska na izbore „ako budu takvi uslovi da ne bude moglo da se radi“.
I Goati i Stojiljković saglasni su da, ako ipak do tih izbora dođe, na njima će pobedu odneti vladajuća Srpska napredna stranka.
Politička scena je praktično prekomponovana, analizira Goati za Sputnjik, vladajuća SNS i njena koalicija imaju većinu, a opozicija bi, prema njegovom mišljenju, na nekim brzim vanrednim parlamentarnim izborima imala još slabiji rezultat.
„Ti eventualni izbori bi doveli do nove, još potpunije preraspodele glasova, u kojoj bi praktično ostala jedna partija i možda delimično jedna, ne nužna, njena pratilja, a opozicija bi bila još suženija, svedena na recimo Sašu Jankovića i njegovu stranku i možda još nekoliko drugih političkih aktera. Sve to bi bio loš rezultat po demokratiju u Srbiji.“
Vlast će, predviđa Zoran Stojiljković, iskoristiti i zahteve na protestima da dođe do vanrednih parlamentarnih izbora i da ih raspiše „sa važnim beogradskim izborima“.
Naravno, konstatuje profesor za Sputnjik, da brzo ponovno izlaženje na izborna mesta, ovoga puta za nacionalni parlament, najviše ide u prilog vladajućoj koaliciji, pre svega SNS-u, zato što ima infrastrukturu i svest da su sigurni pobednici, a opozicija neku vrstu gubitničkog kompleksa.
„Za kratko vreme opozicija će se jako teško reorganizovati, graditi infrastrukturu, nešto promeniti, a vlast će na talasu pobeda i krajnjem relativizovanju ravnopravnih izbornih uslova nastaviti da pobeđuju po starim neravnopravnim uslovima“, smatra Stojiljković.
Nema ujedinjene opozicije
Onaj deo opozicije koji je učestvovao na predsedničkim izborima ili je relativno dobro prošao, kao Saša Janković, rezonuje dalje Stojiljković, hteće da uđu u politiku sa izvesnom partijsko političkom infrastrukturom i da učestvuju na parlamentarnim izborima.
„Oni lideri, kako da kažemo, istorijski opozicije, koji to nisu uradili učestvujući na predsedničkim izborima ili su očajno prošli sa procentom dva — prosto je njihova politička perspektiva i sudbina dovedena u pitanje i vreme je na neki način da odu u političku penziju. To će onda dalje razroviti ovu scenu, dinamizirati je i okrenuti ka internim raspravama, što je odlična stvar za onoga ko drži vlast“, tvrdi Stojiljković.
Kad uzmete birače koje god zemlje, pa i Srbije, prema sudu Vladimira Goatija, ne vole da glasaju za gubitnike. „Kad vide da neko ima dva odsto, neće uopšte izaći na izbore, prespavaće taj dan, ali za gubitnike neće da glasaju. To nije srpska specifičnost“, naglašava Goati.
U zemlji kao što je Srbija, gde nema čvrste partijske ukorenjenosti, precizira Goati, glasanje za pobednika odnosno želja da se ne glasa za gubitnika je veća nego u drugim državama gde partijske identifikacije imaju duboke korene.
S druge strane, Stojiljković za Sputnjik sugeriše da su se SNS i Vučić smestili u središnji deo biračkog tela, odnosno „oni koji bi malo i Evropu, malo i Kosovo, malo Istok, malo Zapad“ i dok god su uverljivi u toj priči, ističe on, opozicija će biti depolarizovana na prodemokratsku i proevropsku i na onu koja je više nacionalno suverenistička.
Iz tog razloga, konstatuje Stojiljković, nema jedne kolone opozicije.
Međutim, ako opozicija hoće sinergiju, odnosno da objedinjavanje izvede još nekog apstinenta, onda to ne bi trebalo da bude više od jedne-dve kolone.
