Iako su prošle godine, Zapad još uvek ne razume da Rusija više nije zemlja koju može da ucenjuje i da jednim telefonskim pozivom menja političke stavove Kremlja, kaže politički analitičar televizije Raša tudej Jovan Bosnić.
„Nema više Jeljcina. Došao je drugačiji čovek za predsednika Rusije. Ne mogu da ga kupe, da ga pritisnu. Sve je drugačije. Amerikanci još nisu shvatili da je u Rusiji na vlasti čovek koji neće da se proda“, kaže Bosnić.
„Da sam na mestu Trampa, kad se ispostavi da je priča o Asadovom hemijskom napadu bila laž, smenio bih šefove svih obaveštajnih službi“, dodaje on.
Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, činjenicu da SAD tek sada shvataju prirodu nove ruske vlasti objašnjava u kontekstu trenutnih političkih prilika u Americi. U Vašingtonu vlada ogorčena borba za vlast, kaže on. Situacija posle Trampovog izbora je drugačija nego posle bilo kojih drugih predsedničkih izbora, jer je pre pobednik uvek pripadao političkom establišmentu, objašnjava Kesić.
„Ovo je prvi put da imamo čoveka koji nije deo političkog establišmenta i baš zbog toga je na udaru i sopstvene stranke, i demokrata i medija. Glavni adut da se Trampu oduzme legitimitet jeste da su Rusi organizovali njegovu pobedu. I od početka kampanje do danas hajku sprovodi pogotovo Si-En-En, koji govori o tome da on nije legitimni predsednik, da je neodlučan i da je zbog ucene, pritiska, straha ili naivnosti pod velikim uticajem Vladimira Putina“, kaže on.
Stoga se ne može isključiti mogućnost da su Trampovi saradnici iskoristili priliku da deluju u Siriji.
„Znali su da ako (Tramp) ne reaguje, ako ne odluči da vojno odgovori, napadi na njega će biti nastavljeni, i biće mnogo gori nego što su bili. Tramp je za vreme kampanje osudio Obamu da je neodlučan i loš lider, da je sa Rusijom izazvao krizu zato što nije pokazao odlučnost, zato je on morao da bude odlučniji“, kaže Kesić.
Stoga je vrlo moguća teorija prema kojoj su američkim raketiranjem Sirije odrešene ruke i Americi i Rusiji za početak dijaloga o normalizaciji odnosa. Tu teoriju Obrad Kesić ocenjuje kao realni kontekst sadašnje politike Vašingtona.
Prema načinu na koji je napad izvršen, može se zaključiti da je postojala saglasnost obe strane, smatra on. Amerika je obavestila Rusiju o svojim namerama, svesno izbegavajući mogućnost eskalacije sukoba. Sa druge strane, postoje informacije da su ruske snage imale mogućnosti da obore rakete, ali nisu to učinile.
„Mislim da postoji uzdržanost, i od strane Rusije, i od strane Amerike koja govori da i jedna i druga strana gaje nadu i želju da poboljšaju odnose. Podsetio bih vas da ne samo što je Asad prethodno dobio veliki ustupak (američki zvaničnici su odustali od zahteva za njegovim bezuslovnim napuštanjem vlasti), nego su nedelju dana pre napada američki mediji govorili o tome da se ruske i američke snage u Siriji nalaze na pedesetak metara odstojanja. To je prvi put od Drugog svetskog rata da se ruske i američke kopnene trupe nalaze u situaciji gde postoji koordinacija ratnih dejstava protiv zajedničkog neprijatelja. Mislim da je neko zbog toga postao vrlo nervozan, da to vodi u pravcu izgradnje strateškog savezništva između Rusije i Amerike“, objašnjava Kesić.
Na pitanje ko bi u Vašingtonu mogao da bude nervozan zbog strateškog približavanja Amerike i Rusije, Jovan Bosnić odgovara da je to nedvosmisleno Hilari Klinton (on je naziva Hitleri), koja, prema njegovim rečima, iza sebe još uvek ima političku i medijsku infrastrukturu.
DAEŠ je poražen, kaže Jovan Bosnić, a Slobodna sirijska armija nikada nije ni postojala osim na papiru. Asadovim snagama ostalo je samo čišćenje terena od terorista, kaže on, objašnjavajući razloge nervoze u okruženju Hilari Klinton.
„Ovaj rat je američka strana izgubila, Asad je pobedio. Oni (Hilari Klinton i njeno okruženje) prave iste lažne priče kao i pre. Nema nikakvog hemijskog oružja“, kaže Bosnić.
Sagovornici Sputnjika dotakli su se i uloge medija u savremenom svetu. U javnosti se pojavila lažna vest, koju je dala agencija Rojters, da su Rusija, Iran i Sirija izdale saopštenje u kome se kaže da je Amerika raketnim napadom prešla crvenu liniju i da će, ako se to ponovi, odgovoriti na napad.
Ne bi bio prvi put da je Rojters lagao ceo svet, kaže Bosnić.
„Nikada ne bih očekivao ništa ozbiljno i istinito od Rojtersa. Ako je Rojters nešto tako preneo, čitao bih vest obrnuto od onoga kako je napisana. Televizor sam isključio pre pet-šest godina, iako sam radio za Radio-televiziju Japan. Znam unapred šta se emituje za zapadne gledaoce. To su, skoro uvek, lažne priče koje nameću drugačiju sliku od istinite. Uvek čitam šta pišu Rojters, AP ili AFP i krećem da tražim istinu suprotno od onoga što su oni preneli“, kaže Bosnić.
Prema njegovim rečima, kampanja zapadnih medija povodom navodnog napada sirijskih vladinih snaga hemijskim oružjem, pokazuje da na Zapadu više nema profesionalnih novinara.
Obrad Kesić, međutim, navodi i svetle izuzetke, poput Glena Grinvalda, nezavisnog novinara sa kojim je sarađivao Edvard Snouden na razotkrivanju najmasovnije (američke) operacije prisluškivanja u svetskoj istoriji.
Pre neki dan, kaže Kesić, Grinvald je objavio tekst u kome je govorio o tome kako su isti ljudi koji su napadali Trampa, odjednom počeli da ga hvale, posle raketiranja Sirije.
„On (Grinvald) je u tekstu napao i establišment i medije i rekao, ovo što vi servirate je laž, zato što nemate nijedan dokaz da je Asad koristio hemijsko oružje. U tekstu je Grinvald pokazao da se radi o licemerju i uporedio sadašnju situaciju sa situacijom sa Irakom“, kaže Kesić i podseća da su za vreme rata u SFRJ srpski i drugi objektivniji mediji objavljivali da Armija BiH namerno ubija svoje građane. Vest koju mediji nisu objavili jeste da je u presudi Radovanu Karadžiću, Haški tribunal utvrdio da je Armija BiH to zaista i radila.
Zahvaljujući televiziji Raša tudej, kaže Bosnić, prvi put od Drugog svetskog rata građani mogu objektivno da se informišu.
„Prvi put od 1945. do danas ljudi mogu da čitaju, slušaju, gledaju i informišu se. Prvi put mozak ima značaj“, zaključuje Bosnić.
