Međutim, ako se uzme u obzir da je Moskva više puta ponovila da glavni cilj ruskih vojnih operacija u Siriji nije podrška predsedniku Bašaru Asadu, već borba protiv međunarodnog terorizma, onda bi to moglo da se shvati i kao zahtev Zapada da Rusija položi oružje pred teroristima u Siriji.
Zapadni mediji pišu da je sa takvim zahtevima istupio ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson, koji namerava da zatraži od zemalja „velike sedmorke“ da pooštre sankcije prema Rusiji. Dokument o sankcijama je već pripremljen za susret šefova diplomatija zemalja G7 u Italiji, i kako se navodi, njihov cilj je da se ruskim zvaničnicima „život učini što težim“.
Podsećanja radi, Džonson je u subotu otkazao posetu Moskvi nekoliko sati pre nego što je trebalo da poleti za Moskvu, nakon što je obavio ponoćni telefonski razgovor sa državnim sekretarom SAD Reksom Tilersonom.
Oni su se složili da bi Džonson, umesto odlaska za Rusiju, trebalo da povede napore na obezbeđivanju „žestokog“ saopštenja Grupe 7, vezanog za „umešanost Rusije u Siriji“.
S druge strane, Tilerson, koji stiže u posetu Moskvi, namerava da optuži Rusiju da nije ispunila obaveze uništavanja sirijskog hemijskog oružja u skladu sa sporazumom iz 2013. godine i takođe zahteva od Rusije da prekine da podržava Asada.
Američki državni sekretar predstaviće navodno i dokaze da je Kremlj imao informacije o navodnoj umešanosti sirijskih vlasti u hemijski napad na Idlib, mada ruski analitičari smatraju da nikakvih dokaza po tom pitanju nema.
Očigledno je, međutim, i da Tilerson žmuri pred činjenicom da je Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OZHO) još početkom ove godine potvrdila da je arsenal hemijskog oružja, koji je Sirija prijavila 2013, u potpunosti uništen.
Međutim, ruski analitičari sumnjaju da će zemlje G7 poslušati direktivu Vašingtona i Londona.
„Ovde vidimo određenu igru, odnosno zajedničku partiju između SAD i Velike Britanije u ovom konkretnom slučaju. Ova partija se, ako pogledamo ostale okolnosti i trenutak kada se izlazi sa predlogom o uvođenju dodatnih sankcija, kao i niz izjava po medijima, vremenski podudara sa posetom Tilersona Moskvi. Teško da će državnom sekretaru SAD biti prijatno da dođe na pregovore sa svojim ruskim kolegama donoseći bilo kakve pretnje. Zato je Velikoj Britaniji dodeljena uloga da predstavi predlog o uvođenju dodatnih sankcija“, kaže za Sputnjik Aleksej Zudin, ruski politikolog i član ekspertskog saveta Instituta društveno-ekonomskih i političkih studija.
Stalna predstavnica SAD pri UN Niki Hejli je ocenila da „danas nije moguće političko rešenje u Siriji dok je Asad na vlasti“, a kada je u pitanju uvođenje dodatnih sankcija Rusiji i Iranu, rekla je da je „sve na stolu“.
Kako je rekla, razgovori predsednika i članova njegove administracije o tom pitanju traju već neko vreme.
Analitičari smatraju da je scenario uvođenja sankcija moguć, naročito protiv Irana, a takođe i da Rusija ne bi trebalo da podleže tim pritiscima.
„Verovatnoća da dođe do uvođenja sankcija, posebno Iranu, veoma je velika, jer Izrael neće dozvoliti da Iran jača i učiniće sve kako bi na bilo koji način oslabio uticaj Teherana. Što se tiče Rusije, sve zavisi od toga kako će se sama Rusija ponašati, da li će se držati svojih principijalnih stavova, kao što od njih ne odstupa u poslednjih pet godina. Mislim da nas ne treba da brine mogućnost uvođenja dodatnih sankcija, već bismo morali da se koncentrišemo na našu unutrašnju politiku koja bi trebalo da bude u skladu sa spoljnom. Mi smo jači i obrazovaniji i kao takvi nekome u ovom globalnom svetu smo trn u oku, stoga će nas stalno pritiskati. Drugo je pitanje koliko ćemo mi dozvoljavati da ti pritisci utiču na nas, jer oni neće odustajati. Zato mislim da Rusija mora ići svojim putem. A da li će nam uvesti sankcije ili ne, to je manje važno, jer će oni svakako naći, već koliko sutra, neki novi instrument pritiska, ako tako budu želeli“, kaže Aleksandar Jušenko, poslanik Državne dume i zamenik predsednika Komiteta za informacione politike.
Ruski senator Aleksej Puškov pozvao je DonaldaTrampa da triput razmisli o novim sankcijama protiv RF. On je upozorio predsednika SAD da zbog aplauza kongresmena Mekejna rizikuje da prokocka poslednju šansu za dijalog.
Šef međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov takođe smatra da bi nove sankcije dokusurile ionako krhke odnose Rusije i SAD.
Kako je rekao, napad Amerikanaca na vojnu bazu u Siriji pokazuje da Tramp nije uspeo da ispuni ciljeve koje je planirao — da primiri one koji su željni krvi u Siriji, kao i one što žele da poruše sve mostove između SAD i Rusije.
Podsećanja radi, odnosi između Rusije i SAD pogoršali su se nakon napada američke vojske na sirijsku vojnu bazu Šairat, koja je raketirana u noći između 6. i 7. aprila. Moskva je dejstva SAD okarakterisala kao agresiju na suverenu državu i naglasila da Vašington na taj način pomaže teroristima.
