Još uvek aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić okončaće mandat kao počasni građanin jednog najvećih gradova na svetu — Pekinga. Na ustavni zadatak predstavljanja zemlje u inostranstvu Nikolić će staviti tačku u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu i tom prilikom primiće ključeve glavnog grada Kine.
Nikoliću, koji se za svog petogodišnjeg mandata istakao i deljenjem ordenja i medalja, Peking neće biti prvi strani grad u kome je postao počasni građanin.
Od Knića preko Berana do Lisabona…
Još aktuelni predsednik Srbije postao je počasni građanin i dva grčka grada — Krfa i Sera.
Krajem juna 2015. Nikolić je proglašen i za počasnog građanina Berana zato što „daje ogroman doprinos smirivanju tenzija na Balkanu i povezivanju naroda na prostoru bivše Jugoslavije“ i što je „pokazao prijateljski odnos prema Crnoj Gori koji nikad nije bio paternalistički“.
Kad je reč o regionalnoj saradnji, aktuelni predsednik Srbije je proglašen i za počasnog građanina Trebinja.
Krajem januara ove godine gradonačelnik portugalske prestonice Lisabona Fernando Medina uručio je Nikoliću ključeve grada.
Nikolić je počasni građanin i dva grada u Srbiji — Čačka i Knića. Interesantno je da je protiv izbora Nikolića za počasnog građanina Knića glasao konstruktivno „opozicioni“ LDP, koji je insistirao da se ta čast ukaže premijeru Vučiću.
Koštunica i Tadić bez ključeva
Kad smo već kod Vučića, aktuelnom premijeru i najozbiljnijem kandidatu za Nikolićevog naslednika, u inostranstvu još uvek nije ukazana čast počasnog građanina, ali je zato dobio ključeve Rače, Leskovca, Leposavića, Krupnja, Novog Pazara…
Vučića su građani Bijelog Polja predložili za počasnog građanina, ali ta inicijativa nije prošla u lokalnom parlamentu ovog crnogorskog gradića.
Još dvoje ministara iz Vučićevog kabineta imali su tu čast da za mandata postanu počasni građani u Srbiji. Aleksandar Vulin počasni je građanin Vitine i Kosovske Mitrovice (severnog dela), a Zorana Mihajlović Zaječara.
Vučićevi i Nikolićevi prethodnici, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, nisu se proslavili u disciplini skupljanja ključeva grada, ni u zemlji, ni u inostranstvu.
Zato su se za vreme vladavine Slobodana Milošević gradovi u Srbiji, ali u i Crnoj Gori, prosto utrkivali ko će mu što pre i što svečanije uručiti ključeve. Po odlasku sa vlasti, građani Valjeva i Vrnjačke Banje ukinuli su to priznanje Slobodanu Miloševiću, dok je u Leskovcu, krajem prošle godine, pokrenuta inicijativa da mu se to (oduzeto) priznanje vrati.
Od Tita do Dinkića i Pavkovića
Kad smo već kod Miloševića, i njegova supruga Mirjana Marković posle petooktobarskih promena izgubila je zvanje počasne građanke Bujanovca.
Ako odemo malo dalje u prošlost, apsolutni šampion po broju titula počasnog građanina i to na potezu od Vardara pa do Triglava bio je doživotni predsednik, maršal i trostruki narodni heroj Josip Broz Tito.
Gotovo da nije bilo grada u SFRJ u kom Maršal nije bio počasni građanin, a po jedan grad u svakoj republici i pokrajini nosio pridev „Titovo“ — od Velenja, preko Korenice, Drvara, Vrbasa, Mitrovice (danas Kosovske) do Velesa. Crnogorcima je malo bilo i pridev „Titov“, pa su Podgoricu prekrstili u — Titograd.
Uprkos tome što je bio osnivač Pokreta nesvrstanih i rado viđen gost i u Americi i u Sovjetskom Savezu, Josip Broz Tito nije dobijao ključeve gradova po inostranstvu.
No, vratimo se na domaći teren. U današnjoj Srbiji, apsolutni šampion po broju počasnih građana je Svilajnac, a ključevima ovog gradića okitili su se, između ostalih, i Slobodan Milošević, Nebojša Pavković, Zoran Lilić i Mlađan Dinkić.
Beograd je svet
Da je Beograd kosmopolitski grad, pokazuje i lista ličnosti koji su dobili titulu/priznanje počasnog građanina. Od 30 dobitnika, samo su trojica domaći, i to general Peko Dapčević, Tito i Edvrad Kardelj.
Interesantno je da je Dapčević prvi dobitnik ovog laskavog priznanja, a da su ga pre Broza dobili i komandanti Crvene Armije maršal Tolbuhin i general Ždanov.
Među dobitnicima ključeva srpske prestonice našli su se i lideri nesvrstanih Nehru, Naser, Habib Burgiba, Hajle Selasije, ali i Čaušesku, Kim Il Sung, Fransoa Miteran, Nelson Mandela, zatim aktuelni kineski premijer Li Kećeng i umetnici Nikita Mihalkov i Peter Handke.
Beogradska opština Zemun tokom mandata Srpske radikalne stranke gotovo da je stigla grad Beograd po davanju ključeva, kad su počasni građani postali Žan Mari le Pen, Vladimir Žirinovski i bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
Počasni (radikalski) građani Zemuna su i Sašo Kaimovski-Panki, pevač kumanovskog benda „Kuku-lele“ i suvlasnik restorana u kome su prebijena petorica američkih vojnika, ali i Franc Šenhuber, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio nacistički oficir na Korzici gde je zaradio „Gvozdeni krst“.
Putin — šampion
Od aktuelnih svetskih političara, šampion u Srbiji u disciplini dobijanja ključeva grada je Vladimir Putin, koga je nekadašnja Zajednica srpskih opština proglasila počasnim građaninom južne srpske pokrajine, a to priznanje je stekao i u Somboru, Apatinu, Vrnjačkoj Banji, Raškoj, Vrbasu, Požarevcu, Novom Sadu, Ljuboviji, Odžacima, Loznici i Svilajncu.
Od aktuelnih političara titulu počasnog građanina uživa i potpredsednik slovačke vladajuće stranke „Smer — socijaldemokratija“ Dušan Čaplovič, koji je počasni građanin Kovačice, južnobanatske varošice pretežno nastanjene Slovacima.
Na Kosovu nisu toliko izdašni u deljenju ključeva gradova, tako da su vlasti u Prištini titulu počasnog građanina dodelili Vilijemu Vokeru, „kreatoru Račka“ i NATO agresije na Srbiju i bivšem hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću. Bil Klinton se još nije „ogrebao“ za ključeve grada iako je za života dobio i spomenik i bulevar u Prištini.
Inače, zvanje „počasni građanin“ dodeljuje se za istaknuto i trajno životno delo u oblasti nauke, privrede, umetnosti, obrazovanja i vaspitanja, kao i za rezultate postignute u javnom životu i razvoju kulturnog stvaralaštva i to fizičkim licima koja su svojim delima i činjenjima doprinela podizanju ugleda grada u zemlji i inostranstvu.
Dodeljuju ga članovi Skupštine opštine/grada, koji na sednici takođe imaju pravo i da oduzmu ovo zvanje.