Serija reportaža na ruskim državnim televizijama kojima se građanima te zemlje poručuje da ne bi trebalo da posećuju Crnu Goru, prema crnogorskom ministru vanjskih poslova Srđanu Darmanoviću, neće uticati na predstojeću turističku sezonu.
Optimistični Darmanović uveren je da će, bez obzira na nesuglasice Rusije i Crne Gore oko NATO-a, ruski turisti nastaviti da dolaze u „ekološku državu“, gde će se „uveriti u lepote naše zemlje i naše gostoprimstvo“.
Ko profitira od NATO-a?
Međutim, Marko Vešović, novinar podgoričkog „Dana“, kaže da od svih država koje su ušle u NATO u poslednjih desetak godina, Crna Gora je tradicionalno najbliskija Rusiji i zbog toga pokušaji crnogorskih vlasti i njenih propagandnih punktova da prikažu da će ruski turisti doći u Crnu Goru bez obzira na članstvo u NATO-u nemaju veze sa realnošću.
On smatra da je „apsolutno jasna“ rezigniranost ruskog političkog i državnog vrha, ali i građana zbog dešavanja u Crnoj Gori. S druge strane, ljudi u Crnoj Gori su uvideli da je napravljen potpuno pogrešan „antiruski, ali i anticrnogorski potez“, pošto niko ne vidi nacionalni interes u članstvu u NATO.
„Tako da je moje mišljenje da će crnogorski turizam, koji je i te kako bitan, a možda je i najvažnija privredna grana u Crnoj Gori, pretrpeti ogromne gubitke i to će posebno biti vidljivo u ovoj nadolazećoj turističkoj sezoni koja u Crnoj Gori tradicionalno počinje krajem maja kad dolaze prvi turisti, posebno iz Rusije. Ubeđen sam da ih ove godine nećemo gledati, ili bar ne u tolikom broju kao što je bio slučaj ranijih godina“, kaže Vešović za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, politika režima Mila Đukanovića uzeće svoj danak u ekonomiji, a to će i te kako osetiti crnogorski građani kojima je turizam glavni izvor prihoda. Od odluke o ulasku u NATO, korist će imati samo vrh crnogorske vlasti, dok će građani imati samo jedan veliki problem.
Mogu li Albanci uskočiti?
Podsećanja radi, Turska je u poslednjem kvartalu prošle godine, usled ruskih sankcija, zabeležila za trećinu manji prihod od turizma u odnosu na isti period 2015, čemu je značajno doprineo pad broja ruskih turista za 60 odsto. Turska je u tom periodu ostvarila osam milijardi dolara prihoda od turizma.
Prema rečima sagovornika Sputnjika, Turska i Crna Gora se ne mogu porediti jer čitav crnogorski budžet ne dobacuje do dve milijarde evra. Zbog toga bi Crna Gora, kao mala zemlja, morala da vodi računa da upravlja finansijama mnogo pažljivije nego što to sebi mogu dozvoliti neke veće države.
Ukoliko bi pad prihoda od turizma u Crnoj Gori bio kao što je bio u Turskoj prošle godine, to bi bila „katastrofa za građane“, kaže Vešović i dodaje da ne zna kako bi se od te katastrofe oporavili i građani i budžet.
„Šta bi moglo da bude novo tržište koje bi trebalo osvojiti da bi se ti gubici nadomestili — ne znam. To je u ovom trenutku dilema koju nije moguće rešiti. Evidentni su pokušaji da se obezbede gosti sa teritorije Albanije i Kosova, ali bojim se da je to prilično slab pokušaj da se nadomesti taj prihod bez kog će Crna Gora sigurno ostati, tako da je potpuno jasno da se ovaj razvoj događaja odvija veoma loše po Crnu Goru“, smatra Vešović.
Iz novonastale situacije će sigurno profitirati Grčka, ubeđen je sagovornik Sputnjika.
Zmije, ježevi i bombe
U reportažama ruskih televizija potenciraju se dva negativna segmenta za potencijalne ruske turiste u Crnoj Gori. Prvi je društveni, u koji spadaju porast kriminala, politička represija zbog koje se hapse Rusi, a ne zna se zašto, bombama se gađaju spomenici, zbog čega se gostima iz Rusije savetuje da izbegavaju razgovore sa nepoznatim ljudima i da se odmaraju samo tamo gde ima policije.
Drugi segment su „prirodne opasnosti“ poput nekvalitetne vode koja nije za piće, infektivnih bolesti, obilja ježeva, meduza i otrovnih zmija.
Vešović smatra da će pre svega politička klima rasterati potencijalne goste iz Rusije i dodaje da je sada i nepovoljna klima za ruske biznismene i firme u Crnoj Gori. On podseća da su u dve trećine novootvorenih firmi u Crnoj Gori 2008. godine neku vrstu osnivačkog kapitala imali ruski državljani.
„Sad smo došli u situaciju da se radikalno beži od toga u Crnoj Gori i ne dozvoljava se ruskim firmama i biznismenima da uđu u neke ozbiljnije poslove. Šta se desilo sa aluminijskim kombinatom to svi dobro znamo, obeshrabruju se ljudi da ulažu, to je evidentno, udara se na njihove poslove, brojni ruski privrednici su hapšeni i proganjani iz Crne Gore i ja mislim da je to bitan segment kad je u pitanju investiranje i rad u Crnoj Gori“, kaže Vešović.
Kad je u pitanju boravak Rusa u Crnoj Gori, to je veoma komplikovano pitanje, dodaje on.
„Imate zemlju koja vas oberučke dočekuje i koja se poziva na bratstvo, slovensku solidarnost i pravoslavlje, a onda imate situaciju da ta ista država uvodi sankcije Rusiji i ulazi u NATO. Logično je da su ljudi rezignirani i ja mislim da je to ključni razlog zašto će se Crna Gora ove godine izbegavati i to u širokom luku“, zaključio je on.
