Lider Pokreta za promjene (PZP) Nebojša Medojević kaže da je prva vidljiva reakcija povodom dobijanja pozivnice Crnoj Gori da pristupi NATO–u odsustvo slavlja i euforije kod vladajuće strukture „jer su svesni da se nalaze u vrlo neprijatnoj poziciji“. Prema njegovim rečima, Đukanović je 2004. i 2005. godine razvijao vrlo prisne odnose sa Rusijom na više nivoa, od državnih, bezbednosnih, poslovnih, pa do kriminalnih struktura.
„Rusija je imala ogroman uticaj da Crna Gora bude nezavisna jer tada nije bilo podrške Zapada nezavisnosti jer su Brisel i Vašington podržavali zajedničku državu SCG, tako da Đukanović jako mnogo duguje Rusiji i ruskom faktoru. On se sad nalazi u poziciji da je obmanuo više puta sve strane i verovatno je to razlog zašto nije bilo neke velike euforije. Sa druge strane, Đukanović zna da to nije tema na kojoj se u Crnoj Gori dobijaju neki veliki politički poeni, slično kao što je bilo priznanje Kosova, jer, bez obzira na represiju, strašno spinovanje i kampanju režimskih medija — to su teme koje nemaju većinsku podršku kod birača u Crnoj Gori, pa čak ni kod birača DPS–a“, kaže Medojević za Sputnjik.
Kakve su, po Vašem mišljenju, posledice dobijanja pozivnice?
Svi vide da Crna Gora nije demokratska država, nema reformisan bezbednosni sektor, stanje u vojsci je haotično, nema rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, da je na vlasti autokratski režim koji je sprovodio teror i koji grubo krši ljudska prava, tako da po uobičajenim standardima NATO–a, Crna Gora nije zaslužila pozivnicu. Pozivnica je stigla zbog geostrateškog interesa NATO–a koji je bio spreman da pozove jednu krajnje problematičnu zemlju koja se nalazi u dubokoj političkoj krizi i koja je po pitanju NATO–a još dublje podeljena. Ovim činom, NATO preuzima odgovornost za tešku političku krizu u Crnoj Gori i svi problemi postaju deo unutrašnjih pitanja Alijanse. Ako već predstavnici Crne Gore sede, bez prava odlučivanja, na sastancima NATO–a, onda i NATO u ovom kratkom intervalu do pristupanja preuzima odgovornost za zaista tešku političku krizu.
Kakvu reakciju Rusije očekujete?
Moram da kažem da je za mene odnos Rusije prema Crnoj Gori jako čudan. Član sam proevropske političke partije, ali jako držim do odnosa sa Rusijom jer je to državni interes. Nijedna vlast ne bi smela da pogoršava odnose sa Rusijom jer Rusija je veoma važan spoljnopolitički, ekonomski, bezbednosni partner i, u svakom pogledu, i unutrašnji politički faktor u Crnoj Gori. Međutim, mi ovde imamo situaciju da DPS, koji zemlju snažno gura u NATO, ima bilateralni sporazum sa Jedinstvenom Rusijom. Još uvek na bilateralnom planu ne vidimo nikakvu konkretnu akciju Rusije. Mislim da postoji dvostruka igre Đukanovića koji nije raskinuo sve veze sa Rusijom i da do ove pozivnice ne bi došlo da je Rusija bila tvrdo protiv. Šta se dešava na tim relacijama između Brisela, Moskve i Podgorice tek treba da vidimo.
Šta mislite, da li bi Rusija mogla da preduzme drakonske trgovinske mere protiv Crne Gore, imajući u vidu obim ruskih investicija u Crnoj Gori? Ukoliko bi do toga došlo, kakve bi to posledice imalo po crnogorsku privredu?
Rusija je 2007. i 2008. godine bila najznačajniji ekonomski partner Crne Gore. Procenjuje se da je na nivou čitavog društvenog proizvoda udeo investicija Rusije bio preko 3 milijarde evra. Međutim, tu su ostali mnogi neraščišćeni odnosi između Đukanovića, privatno, i pojedinih ruskih tajkuna. Prema prvim najavama, očekujemo da će Rusija ovo doživeti kao širenje NATO–a na Istok, a ne kao izolovani slučaj Crne Gore i da će se u odnosima Rusije i NATO–a tražiti neka kompenzacija za Moskvu što je dozvolila Amerikancima i NATO–u da Crna Gora dobije pozivnicu. Pretpostavljam da će tu biti mnogo buke, političkih izjava i spinovanja sa jedne i druge strane, ali da će Vašington dati neku kompenzaciju Moskvi. Gde će to biti, u Siriji, Turskoj ili Ukrajini, ostaje da se vidi.
Na unutrašnjo-političkom planu, u skupštini se nastavljaju razgovori vlasti i opozicije na kojima Demokratski front ne učestvuje. Stiče se utisak da je Đukanović počeo da pravi ustupke opoziciji.
Nema tu nikakvih ustupaka. Mi imamo 2015. godine iste mehanizme izborne krađe koji su bili 2013. i potpuno izgubljene 2 godine gde smo mi pokušavali kroz pregovore i razgovore i delovanje u institucijama da popravimo izborni ambijent. Imamo loše iskustvo i ovo što je Krivokapić predložio je ponavljanje tog modela prevare. Đukanović je odbio ključni uslov iza kojeg je stajala čitava opozicija — prelaznu Vladu, a opozicija je ranije najavila da će napustiti pregovore i pridružiti se DF–u, nastaviti proteste koji bi možda mogli dovesti i do bojkota izbora koje bi organizovala Vlada Mila Đukanovića. Nažalost, to se nije desilo.
Kako komentarišete pritvor za sina Svetozara Marovića?
Ja sam pre dve godine predao nadležnim organima zahtev za zabranu rada DPS–a kao zločinačke kriminalne organizacije. Ako je predsednik političkog saveta DPS–a Svetozar Marović šef kriminalne grupe koja je delovala u Budvi i opljačkala budžet Budve za više desetina miliona evra, ako je specijalni državni tužilac podigao treću optužnicu protiv te grupe uz više zaštićenih svedoka koji su svi do jednog visoki funkcioneri DPS–a, ne može se izvući nikakav drugi zaključak osim da DPS nije politička partija, već zločinačka, kriminalna organizacija koja je opljačkala državu Crnu Goru i zarobila sve institucije uz prećutnu podršku Mila Đukanovića.
Da li je ovo početak obračuna unutar DPS–a?
To odavno traje. DPS je interesna grupacija i nikad oni nisu bili zajedno zbog interesa građana Crne Gore, ideologije, uvek je to bilo zbog novca. Jedno vreme su mogli da dele tržište i delovali su kao ortačko društvo, a kako su narastale te interesne grupacije počele su jedne drugima da smetaju po principu „mala bara — mnogo krokodila“. Sigurno da se ovo nije moglo desiti bez odobrenja Mila Đukanovića jer on je očistio DPS i Crnu Goru od bilo kakve konkurencije. On želi da zadrži monopol i ide po principu procene najmanje štete. Procenio je da će Marović pružiti najmanji otpor što se pokazalo tačnim, međutim, možda se i Marović pojavi kao zaštićeni svedok i optuži Đukanovića da je stajao iza svega. Logika stvari pokazuje da se to neće završiti samo ovim hapšenjima, a postoji rizik i od odmazda, osveta, likvidacija, atentata, jer se radi o malom broju ljudi koji su upleteni u veliki kriminal i jako su moćni. Mislim da je to početak kraja ovog kartela, tako da je Đukanoviću pozivnica za NATO, ukoliko ostane bez reakcije Rusije, jedina dobra vest. Međutim, ako NATO nastavi na insistiranju da se zemlja očisti od kriminala i da se reformišu bezbednosne službe to će biti direktan napad na Đukanovića i mogao bi da dovede do pada režima i formiranja prve demokratske vlasti.
Šta će biti sa Demokratskim frontom pošto jedan deo koalicije organizuje anti–NATO proteste u kojima vi nećete učestvovati?
Mi nastavljamo politiku protesta i pritisaka na režim. Ostavili smo po strani podele i dogovorili smo se da one stranke koje su protiv NATO naprave protest. Mi znamo od osnivanja da se razlikujemo, a imamo jedinstven stav da se napravi referendum o pristupanju NATO–u, a jedini pošten referendum će napraviti Vlada koja će biti izabrana na demokratskim i slobodnim izborima tako da mi tu nemamo nikakvih nesuglasica. Oni koji imaju stav da Crna Gora ne treba da bude članica NATO imaće protest, mi nećemo učestvovati u tom protestu isto kao što su kolege iz opozicije shvatile našu potrebu da se taj protest ne održi pre pozivnice jer bi to nanelo štetu PZP–u. Mi smo pošteni ortaci i dogovaramo se. Posle toga ćemo nastaviti naše proteste za fer i demokratske izbore i za prelaznu vladu.
