Sumorna statistika kaže da se bližimo trenutku kada će potreba za vodom premašiti zalihe, a prema nekim prognozama čak dve trećine čovečanstva će do 2025. godine osetiti ozbiljan nedostatak vode. Stručnjaci procenjuju da oko 1,1 milijarda ljudi danas nema pristup pijaćoj vodi, dok 2,5 milijardi nema obezbeđene ni elementarne sanitarne uslove.
Od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom svakog dana umire šest hiljada dece mlađe od pet godina, a više od pet miliona ljudi godišnje, što je deset puta više od broja poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.
Da li će građani Srbije biti žedni i kolikim količinama vode naša zemlja raspolaže kao resursom neophodnim za piće, ali i za poljoprivredu i energetiku, Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa Danijelom Božanić, šeficom Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije.
Božanićeva kaže da je tačno da je Srbija bogata vodama, ali napominje i da naša zemlja nije imuna na klimatske promene, pa se Srbija suočava sa smanjenjem protoka voda.
„Kada govorimo o količini voda i padavina, misli se najčešće na neki prosek, a naši procesi ne odstupaju od perioda 1960. ili 1990. godine, kao što se uglavnom posmatra. Međutim, kada uzmete u obzir ekstreme koji dovode do suša, smanjenja protoka ili poplava poput onih 2014. godine, njihov intenzitet je promenjen i povećan. I to je ono što definitivno vodi ka smanjenju protoka, a dugoročni trend smanjenja protoka je čak do 30 procenta na stogodišnji period“, objašnjava Božanić.
Srbija je usvojila Strategiju upravljanja vodama, a postoji i Akcioni plan o upravljanju rizikom, kaže Božanić i objašnjava da, kada je reč o prečišćavanju otpadnih voda Srbija može da se ugleda na iskustva zemalja kako iz EU, tako i iz područja gde vode gotovo da nema.
„Prečišćavanje otpadnih voda je najveći problem i nešto što zahteva najveća sredstva i poprilično vremena. Nama je u tom smislu reper usklađivanje nacionalnog sa zakonodavstvom EU, jer treba da dostignemo standarde života u EU. Zato naše nadležne institucije pokušavaju da ozbiljno rade na prečišćavanju otpadnih voda, jer je to jedan od aspekata koji u velikoj meri ugrožava vodu za piće i tehničku vodu“, navodi Božanić.
Ona podseća da veliki deo vode za piće dolazi iz podzemnih voda, a trendovi nam, kako kaže, tu baš i ne idu naruku.
„Uočeni su negativni trendovi kada je reč o količinama podzemnih voda, i to posebno kod dubokih izdana. Na nekim testnim područjima se pokazalo da ovaj trend može ići od 6 do 13 procenata za period do 2050. godine, odnosno od 20 do 45 procenata do kraja veka. Srbija u tom smislu nije izuzetak jer je to trend koji je, manje-više, uočen za čitavu Evropu“, kaže Božanić.
Prema njenim rečima, ovaj deo Evrope je još pre više od deset godina identifikovan kao region koji će biti jako pogođen promenama klime, pa je sa aspekta naše ekonomije i života uopšte problem smanjenja protoka voda jako veliki. Zato se, kako kaže, ne smemo osloniti samo na državnu regulativu i napore institucija, već i sami moramo imati svest o tome da treba čuvati prirodne resurse naše zemlje i štedljivo se odnositi prema vodi koju imamo na raspolaganju.
